Delo

472 д е л о нали једеом престати виђатп. Ну све то нпак пишта не смета, да иоједпни двојнн каналн не морају бити канали пунп воде, већ долине једног дугачког планинског ланца. Јел. МиханловпК. Нова планета ,.Ероси, изме/ју Пемље и Марса. — У последње време веома много интересује научне кругове открпћс једне нове планете, која се налазп пзмеђу земље п Марса на већем делу своје путање. Позпато је, да иланете око Сунца, а према даљинама својим, пду овим редом: Меркур, Венера, Земља, Марс, Јуппгер, Сатурн, Уран п Нситун. Дуго је била напрегнута иажња астронома да се нађе још која планета која бп оила још даља од Неитуна, које је питање међу астрономима познато под именом „транснентунске планете:“ оно још није решено. Уноредо са овим, обраћана јс пажња и на иростор нзмеђу Сунца и Меркура, не би ли се ту смотрило какво небесно тело, које би Сунцу било ближе н од Меркура. То је пнтање познато нод нзразом „интрамеркурпјелнс иланете. “ Неки су чак сматрали, да су такву једну нланету и вндели, давшп јој одмах и пме „Вулкан“ - али нн то питањс још нпје блнзу решења. За сада, дакле, нпсу позиате ип транснептунске, нп интрамеркурпјелне планете. Осим овога, астрономн су водили особиту бригу и о великом простору — раздаљини нзмеђу Марса и Јупптера и свп су били мишљења, да тај простор мора иматп својнх становннка, ма какву планету. 11 одиста, првс ноћп XIX века — 1 јануара 1801 — пронађена је .једна нова иланета, Церера, на том нростору пзмеђу Марса н Јупитера. Каква случајност! прво јутро нашега века наговештавало је и нашој астрономлјн плодне рсзултате. II Церсра не остаде усамљена. Већ другог вечера пронађоше астрономи .још једну њену другарицу у том истом простору, Паладу, а за њом Јунону, Весту и — благодарећи уиотребп ФотограФије у астрономији, број тих нланета — између Марса н Јунитера — растао је веома брзо, нарочито у последње време. 11 данас их је познато већ 432! Ове нланетнце, обично познате под именом астероида или планетоида, нмају нутање у облику доста развучених елинса н доста су нагнуте према средњој равнинн главнијнх, великих иланета. Ну све оне, до сада познате, даље су од Сунца него лп Марс. ФогограФишући околину једне звезде у водолији уВ. Ациагп) г. В н т (ЛУиС) астроном на Опсерваторнјп „Ураније“ у Берлпну, наишао је на ФотограФској плочпцп, норед иознатих планетида (Бр. 185 н Бр. 119)још на један нов траг, којег до сада није бпло. Тада је он мнслпо, да је то траг неке комете, јер се н оне тако опажају. То ,је бнло ноћу пзмеђу 13 н 14 августа пр. годпне. То ново небесно тело, привремено је обележио знаком ВЦ. То је усвојепн начпн ознаке, којн се употребљава у последње време за планетоиде од када п.м је број постао тако велнкн, да се у првп мах, непосредно не може одлучптн, да ли је то одиста неко ново тело. Та ознака остаје док се реши егзистенцпја иронађенога тела и тада му се даје пме, којим улази у астрономнју као })авноправнн члан.