Delo

498 Д Е Д О гентала прнписивала Фотију. Ова редакција за кратко време иотисну остале, а у другој половипи XII. века нађе она н два чувена коментатора: Јована Зонару*) и Теодора Валсамона. Ка што се током векова номоканоп непрестано прошпривао додацнма канона доцнијих васеленских п помесннх сабора, а ссм тога п додацима капонскпх наредаба црквеннх отаца, тако се псто н скраћени текст канона, такозвана синопса (8упор818, ЕрКоше сапопшп) неирестапо по обпму мењала, примајући у себе све пову н нову канонску грађу. Пошто је строго канонски део словенске крмчије иревод сннопсе, ваљало је да је писац о синопси и њеном развитку мало опшпрнпје нроговорио. Хајмбах је са доста успеха нокушао да нацрта развој спноисе (Нехшћасћ ор. сК. р. 283 8<рр), а сем тога потрудио се да на основу разних рукописа одредп врсме њенога постанка. Утврдпвшн да јс њу саставно СтеФан, еинскоп Ефескп, ставља је у VI. веку свакако пре Јована Схоластпка. Рускп канонпст Красножон сгавља је мало позније, на тврдњу своју не подуинре Бог зна каквнм јаким разлозима. Жао ми је што пе могох доћн до радње Зах Лннгентала: 1Не бупорвјз сапопшп (МопаМ>ег1сћ1;е Јег БегНпег АкаЈешЈе, 1887), да видим како Лингентал о овоме иитању суди. Најглавнпјн одсек Митровпћеве радње јесте онај, у коме говорн о словеиским прсводнма грчких номоканона. Питање о ностанку н разннм редавцијама словенског номоканона помакнуто је много у напред знаменитом радњом рускога каноннста Павлова: „Первоначалшшн славлно рускШ номоканонг. Казанв 1809.“ Павлов у главном разликује трн редакције словенског номоканона. По Павлову првн пут преведеп на словенски језпк номоканон Јована Схоластика у 50 одељака у IX веку Методије, по сведочанству наноиске легенде. Другн пуг иредузет је превод у Гуснји у половпнп XI. века. Том прнлнком преведена беше тако звана старнја редакцнја Фотпјева номоканона са нотпуним текстом, али без коментара. Трећн пут бн, по мпшљењу Навлова, нреведен на словенски Фотнјев номоканон новијега облпка са тумачењем Аристпва и Зонаре. Превод овај пзвршио је св. Сава од прилике у другој десетинп XIII. века, а посредовањем бугарскога кнеза Светослава дође овај превод и у Руснју, и из њега потекоше многп рукопнсп те редакције, нзмеђу којих је најзнатнијп такозвана Рјазанска крмчпја од г. 1284. Мптровић се у својем нзлагању највише наслања на Павлова, кушајући којн пут да самостално расуђује на основу грађе која му стојн на расположењу. Но у тим случајевима опажа се како је Мнтровпћ слаб према матернјалу, те не може да му одолп, пошто још нема пзрађене методе, а што је најглавнпје нема оштра погледа да похвата копце овнм замршеним пнтањпма. Наслањајући *) Ја не знам за што писац на два места тврди да је Зонара коментарисао номоканон око 1120, када Зах. Лингентал ставља његову радљу око номоканона измећуцбр и ИбОгодине (2асћаг1а топ 1л§еп1ћа1. — ОезсШсМе Ј. дпесћ. гоппзсћеп Еесћ1ас1е83. р. 31”