Delo

О ТОМЕ КАКО САМ ЈА БИО ДЕКАДЕНТ 33 јављеном „Керн.“ На жалост! Нпко нпшта ие говори. Само управник бдагајне, сретнувши се са мном у ресторану нри доручку, рече мн: —Врло, крдо дивпо. То ме је запрепастило. Нпсам ја имао намеру писатн „врло дшшо.“ Нисам ја то хтео. Никоме не казујући свој псевдоним, покушао сам овлаш поговорити са мојим знанцнма о „Керију“ и свуда сам наплазио па нечувену равнодушност. Ја сам врло добро знао , шта бн ми вредпло кад би мојнм знанцпма казао , да сам ја тај Кери п како би се они заинтересовали п, можда би стали хвалити моје сппсе, али ја сам се уздржавао. Задобити чувено нме само у кругу својих знанаца — жалосна персиектпва; а бити чувен у целој Русији, наспгурно нема изгледа. Не, пе, треба да нпко не зна ко је тај „Кери“ и онда ће се сваки пнтересовати љиме. Али како Р Али како да то удесим ? Имао сам прилике да чујем нмена, која су у моди , п приметпо сам пзмеђу осталога једну појаву: тако, на прпмер, у многим кућама камо сам бпвао, нарочпто сам чуо да се често помпње нме Фамплије Нитше. И ја се реших да се упознам са суштином његове ФидосоФије, и пзвео сам један врло занпмљив закључак — не пз науке Нптша, пе, него нз обичаја нашега друштва: име Нитша врло многи су преузносилп, знали су га готово свн, а његове списе читалп су само неколнцппа. Другн су се оиет, при спомену пмена Нптше, магловито прпсећали о „ХЈеБегшепксћ-а* — н ништа више. Као што се видп, није главно, да би тебе свега и свн читалп или разумели, него вредп да се твоје име понавља гато је могуће чешће. Ја се сећам, да је тако било и са другим чувенпм нмеппма. Тако су једпо време сви спомињали Фамилију Метерлинка. Њега су и читали више, али га готово сасвим пнсу разумевали. Нзговарали су његово име „Метердпнк", казпвали наслов његовнх иијеса и уз то додавали: „То је за чудо ориђинално.... То је необична новина. ... н дубоко“ надовезивали други. Према томе, потребно је, да се твоје име и наслови твојих сннса што може бпти чешће ионављају; треба да се о њнма говори, да су орнђинални, нови, дубоки, и све зато што су неразумљиви. Ја сам пажљиво проучио Метерлинка и нисам пашао код њега баш ништа дубоко, но читаву провалију збрке н перазумљивости. Али сад већ за мене пису били важни ни Ннтше ни Метерлинк; најглавпије је то, што сам наишао на правац. Можда је Нитше уман; може бити Метерлинк таленат, али их не читају н пе разумеју. Зато сви и говоре о њпма. Ја сам замислно скуп интелигептних Руса ночев од заслужпог проФесора или чувеног администратора па до ђака првог курса закључно. То би бно заШста и сувпше досадан скуп. И наједном усред тога скупа појавпо би се Нитше п Метерлинк. Боже мој, како бп свп били узбуђени! Како би се сви гуралп око тих знаменптости , како би Дедо XXII 3