Delo

34 Д Е Л О хваталн сваку њихову реч н како би ематралн за част стнсак њихових руку. само што су провели четврг часа у друштву Нптше и Метерлинка. А међу тим, могло би се насигурио рећп , да деведесет и девет од сто тога скуна, нису нрочнталн нн један ред од Ннтше нп Метерлинка, и о првом да знају само то, да је он створио некаквог „ХЈећегтепзсће-а'4, а о другом да необично дрско у својпм пијесама понавља једне п псте кратке Фразе. Дакле, главно је да би се моје име понављало па макар сасвим и не читалн моје сппсе. Н1х1! Ја одем и узмем аконто од управника. Ово аконто бнло мп је потребно, врло потрсбно за то, да би редактор штампао свс што му будем поднео. Знао сам, да сад, због узетог новећег аконто, редактор неће нпкако ни читати моје сиисе у рукопису, него ће послати ираво у штамларнју. Остало је само да нанишем пешто тако, што ће нанравити ларму. 11 написао сам. Назвао сам мој новн снис „Уздах чајне руже" п овог пута сам већ потписао нов псевдонпм ,Авенир-Героннк“. Неки ће мешати ово са фи> лософом Аристотом — Гедоником — н баш како ваља! Нека мешају ! „Уздах чајее руже“ као што се и очекивало, прошао је мпмо руку редактора, отишао у штампару п... појавио се у штамни. Великн часоппс у коме сам штампао мој спис , имао је , дакако, много неиријатеља п завидљиваца. Са пеном на устима иапалн су моју „Чајиу ру;ку“. Новине, журнали, хуморпстичнп листови — свп су нодухватнлп „Чајну ружу“ као унпкум сваке бесмислице п нредузелп су јс цепатп са озлојеђењем. Сетили су се свију старнх грехова редакције, иомињали су н о порнографији, н о инсинуацијама и, што годхоћете. Алп наш је редактор бпо човек самољубив , — смсо н зубат и није оетао дужан својим нротивницима. „Само глупаци и деболкожи бсгемоти ие могу да нојмс сву леноту Финоћу н дубину „Уздаха Чајне руже“ одговарао је на адресу ненријагеља. — Сва интелигентна публика, сав бољи део образованог друштва са радошћу је нзишао на сусрет нојави новог талента V лнцу Авенира Гедоника н на душак прочитала је његов „Уздах чајнс руже.“ Ми хптамо јавптн читатељнма, да се у нортфсљу редакције налазе још неколико састава младога иисца , којн ћс ускоро угледатп света у нашем часопнсу.“ — „Чујетс лп. — обрати се ои мсни, чпм ме је видио. — Напишнте нам још што год у истом нравцу. Ваша „Чајна ружа“ — круна јс бесмнслице, алп она пзазива скапдал н зато повећава број претнлатника... Дижите ларму — то јс главпо што је нотребно у литературн." II Ја иаиншем „Узвнк Пвикова Ждрала*. Овога нута и озбнљни журналп стану се одзиватн на мој „Узвик“. Појавиле су сс народнје, н име Авенира Гедоннка, иочело је све чешће п чешће да ге чује у друштву, под-