Delo

40 Д Е Л О ирекннути. Одржати 8Шив цио у Турској! То бн значило исто то, као кад би се хгело, да се лешина дркнутог коња задржи на оном нстом ступњу труљења, у коме се већ находи, пре но шго наступи потпуно распадање. Турска трулн н све ће више трунутп, Ллто садањи систем „јевропске равнотеже“ н одржања 8Шив ^ио буде дуже трајао; п иоред свнх конгреса, протокола и ултиматума, она ће прпносити сваке године свој део дипломатским тешкоћама и међународннм заплетима, као што п свако друго тело, које се распада, обилно распростире у својој око. лини угљеноводоничнп и друге загушљиве гасове. Да иређемо дакле, на само питање. Турска се састојн пз три сасвим различна дела: африканских васалних држава, а то су Егинат н Тунис: азијске Турске п јевролске Турске. 0 африканскнм државама, од којнх се само Египат сматра у самој ствари као нотчињеи султану, нећемо за сада говорнтн. Египат припада впше Енглезима но иком другоме, и мораће им кад тад иоснгурно пасти у део, при ма каквој доцннјој деоби Турске. У азијској Турској је седиште све снаге, коју ово царство још има у себи. Мала Азија и Јерменска, у којима су четнри стотнна годнна Турци иоглавито седели, средиште су, одакле су се узимале турске војске, од оних које су бедемима Беча загрозпла, па до оинх које су Дибнћевим не баш тако вештим мапеврама код Кудевче разбнјене. Азијска Турска је, и ако слабо насељена, и сувише компактна маса мухамедаиског Фанатпзма и турске народности, а да би за сада могла покренути и одушевнти кога на нове освајачке огледе; и доиста при претресању „нсточног литања“ вазда се од ових области узимљу у рачун само оба дела Палестипе н хришћанске долине Лнваиа. Лрава спорна тачка је вазда јевропска Турска, ведико полуострво јужно од Саве и Дунава. Ова дивна област је тако несрећна, да у њој обитава један конгломерат различних раса п народности, од којих јс тешко имеиовати оне, који су најмање за инвнлизацију и напредак нодесни: Славене, Грке, Гумуне, Арнауте, којих нма дванаесг милиона, држп У потчињеностн једаи милпон Турака, п до прс кратког времена нзглсДало је сумњиво, е да ли међу свима овнм разлпчптим расама Турци иеће бити поиајногоднији да одрже своје госнодство, које би у овако мешовитом становииштву могло нрипастн само јсдној од ових народностн. Али кад погледамо, како је бедно наседао свакн подет за цнвилнзацнјом код турске владе, како се Фанатизам ислама, који поглавито одржава турски пук у воћим варошнма, вазда корпстоваше помоћу Аустрнје н Русијс, да онет дођо до моћп п да опет поништн свакн могућн напредак; кад погледамо како центрадна, а то ћс рсћи турска влада, нз годинс у годину слаби устанцима у хришћанскпм провинцнјама, од којих нн један, благодарећи немоћн Норте и интервениији суседних држава, није остао по све безуспешан ; кад уочимо да је Грчка пзво.јевала себн самосталност, да јс Русија делове Јерменске освојила, а Молдавнја, Влашка п ('рбија једна за другом стављаие под протекторат