Delo

НАРОДНОСТП У ТУРСКОЈ 41 Руснје: онда Кемо морати аризнати, да је оастанак Турака у Јевроии једна озбиљна сметња за развијање снаге тракијско-илирског иолуострва. Тешко да бп се могли Турдн означптн као класа кој« влада у Турској, јер су односп између појединих друштвених класа тамо псто тако заплетени као п односи између раздпчптих раса. Турчин је, према прилпкама п месту, радннк, земљоделац, мали закупник, трговац. Феудални поседник на најнижем и најнечовечнијем стуињу Феудалпзма, грађански чиновпнк илп војнпк; али у свим тим разним социјалнпм звањпма припада он пајзаштићенијој религији и народностп — једпно он има права да носи оружје, а најугледнпји Хришћаннп мора се и најнпжем мусломану уклонитп с пута, кад га срегне. У Босни н Херцеговпни је нлемство, словенског порекла, прешло у ислам, док је маса народа остала раја, т. ј. Хришћани. У тој покрајнни су дакле, п вера која влада, п класа која влада, једно, као што и босанскн мусломан стојп на једном ступњу на коме је п његов верскп друг турскога порекла Главна снага је турског становнпштва у Јевропп, нзузпмајућп вазда готову резерву у Азпји, у царнградском пуку и неколиким другпм већнм варошима. Он је поглавпто турског перекла, и ма да се већнном издржава од рада код хришћапскнх капиталиста, ипак се он ревпосно и чврсто држн уображене надмоћности, у самој стварп некажњености за све изгреде, које му повлашћенн пслам према Хришћаннпу пружа. Добро је већ познато, да се прн сваком важннјем државном удару мора задобпти нре свега мптом п ласкањем овај нук. Тај пук је једипи, којп, сем неколиких колонпзованпх округа, сачпњава главну масу турског становнпшгва у Јевроии. II раније нлн доцније мораће се наспгурно показатп коо неодољнва иотреба: да се један од најлеигаих делова нашега континента ослободн владе једпога пука, са којнм бн упоређен, пук римскога царства бно скуи мудраца п јунака. Од другпх народпостп можемо с Арааутима у неколико речи бпти готовн; они су у тегобама очврснуо, првобптно горштачки народ, који обитава у пределу, што се пружа према Јадранском мору; говоре својим језиком, алн опег зато, чпнн се, припадају велпком индогерманском стаблу. Ови су делом православни хришћанп, делом мусломапиЈ) и према свему, што о њима знамо, веома мало нрннремљени за цивплпзацпјуЊпхове разбојничке навике принуђавају сваку суседну владу, да нх одржава у најстрожпјцј војипчкој зависности, док им ивдустрпјски напредак у околннм областнма пе нађе занимања као водоношама или секирашнма, нсто онако, као што је то бно случај са галегама (амалима) у Шнаннјн н са другпм горштацима. Власи или Дако-романи, главни становници предела између доњег Дунава п Дњестра, сасвнм су нзмешан народ, којн прпиада православној цркви н говори језпком латинског порекла, у мпогоме слнчном талијан11) Има цх сад и католика, ц то доста. Ур. Дела.