Delo

НАРОДНОСТН У ТУРСКОЈ 43 Хрватн и један део Далматинаца прппадају рпмо-католичкој, а сви остали православпој црквн. Рнмокатолици нншу латинском азбуком, а присталпце православне цркве пишу ћирилицом, која се употребљава п у руском ц у старославском или црквеном језпку. Та околност, заједно са разликама у верн, допринела је, да се свдкп националпп развптак у целој југославеиској области успорава. .Један Београђанин пе би могао бити у стању да чита какву књигу, која је печатана у Загребу нли Бечу; он би се шта внше можда и устезао, да је и у руке узме због „неверничке* азбуке п нстог таквог правоннса, у њој употребљеинх; а ни мало му неће тешко бити, да чнта н разуме какву књпгу која је печатана у Москвн, јер су оба језика нарочито у старосдавенском етимолошком систему правописа један другом веома слични, и због тога, што је књига печатана „ортодоксном“ (нравославном) азбуком. Маса православннх Словена не марн чак ни да се њихове библије, литургпје п молнтвеннцн у рођеној им земљп штампају, јер су уверенн, да све што се у светој Москвн или царској штампариЈи у св. Петрограду израдн, носп на себн печат особите тачности и православностп и неког светнтељског мномира. II норед свих панславистнчкнх напора загребачких и прашких ентузнјаста, пма Србин, Бугарин, босански рајетпн, словенскн сељак нз Македонпје н Тракије више иацпоналне симпатије, внше додирннх тачака, више средстава за духовнн саобраћај са Русима но с римо-католичкнм Југославеннма, који говоре истим језиком. II ма шта да буде, ои пшчекује нз св. Петрограда свога месију, који ће га ослободитп свнх зала; и кад ои спомене Константинопољ, свој Цариград, своју царску варош, он то чини и у пшчекивању православног цара, којп ће тамо са севера доћи, да га поврати вери, као и у усномени на православног цара чији је то град бно некада, пре но што су Турцп у ову земљу упали. У већсм делу Турске су Словенн управо потчнњеии господарењу Турака, но они сами бирају своје месне властн, а делом су (у Босни) нрешли у веру својих освајача. Само у две покрајпне у овој земљи словенска раса је одржала, или извојевала себн политнчки живот. То је нрво случај са Србнјом, моравском долином, иокрајииом са тачно обележеним нрнродним границама, која је пре шест стотпна годииа играла значајну улогу у псторпјп овнх предела. Неко време Турцима нокорена добпда је оиа за време рускога рата од 1809. нрнлике, да створп себп засебну егзисгенцнју, н ако нод турскпм госнодарењем. Од тога доба била је Србнја непрестано под неносредном руском заштнтом. Па опет зато, исто оиако као у Молдавској н у Влашкој, иолитичка је самосталност изнела нове ногребе п Србији иаметнула жпвљп саобраћај са западном Јевропом. Цпвилизацпја је ночела хвататн корена, трговина се развила,. нове ндеје искрсле, п тако налазимо у срединп велнкога града моћне руске СФере, у словенској пли православиој Србији, једпу антнруску напредну сгранку (наравно врло скромну у својнм тежњама за нреображај)) чији је вођ бивши министар Фпнансија Гарашанпн.