Delo

ТРЖИШТЕ ЉУДСКИХ ТАШТННА 47 новрћа ко.је мили и драги из Ректорије шаљу својој драгој и милој мис Кролеовој. Држећи да ће битп сувише доцне и да му не ваља узнемпривати мис Кролеову одседе у једној гостионпцн и иријави се мис Кролеовој сутра-дан сасвим позно пред обед. Џемс Кролс бпо је, кад га је његова тетка последњи иут вндела, голобрадо момче, у оно неугодно доба кад глас мутнра од једва чујнога сопрана ка непрпродном басу, у доба, кад се младићн крадом бријају ножицама својпх сестара н кад сусрет са другим женс.кнњем нзазпва у њнх иесносно, страшљиво осећање; кад големе шаке н стопала мпого стрче вап хаљина, које су им постале сувише припнјенс; кад њнхово присуство међу дамама наједаред постаје овима сграшно, док оне у полутами салонској међу собом шапућу по обеду, а госиоди веома песносно, јер их омета ово ирисуство голобрадога момчета у разменн њима пријатних досетака, а кад искапе н по другу тек тата рекне: — Џече, спне, иди тамо п види је лн друштво расположено као шго ваља! — а младнћ нзлази, нешто радостан што ће се наћи на слободи, а нешто љут, што га још не држе за зрела човека. Тадањи Џемс иостао је савршеним младпћем, са уннверснтетским образовањем п стеченом углађеношћу , каква се само стиче живљењем у најбољем кругу малнх колегија, задужењем до гуше, напуштањем унпверсптета и падањем на испиту. Бно је лепушкаст младић већ кад је дошао да се представн својој теткп у Брајтону, а то је увек задобијало симпатије ове маторе леди. Нису изостале оне нн онда. кад се ои пред њом зарумене п збуни; она се задовољи тим поузданнм знацима младићскога здравља н невиностн. — Дошао сам — рекао јој је — на једно два дана да се вндпм са једнпм другом са университета, п, овај, да обпђем и вас , тасћип, н да вам испоручпм поздрав од оца и мајке, којпма је мило да чују да сте у добру здрављу. Са Мис Кролеовом био је н Пит, кад су Џемса прнјавили, н пребледео је кад се оном име споменуло. Матора леди бнла је особито расноложена п уживала је у забуни својега сиповца. Са особитим интересовањем распитивала је о свима у парохнјалном дому, и рече како је намеравала походити нх. Хвалила је Џемса у очи , рекла му ,је како је добро израстао и напредан, п да је ирава штета што п његове сестре пе изгледају тако као он. Кад је у распитивању дозпала да јс одсео у гостионици нпје хтела нп да чује о даљем остајању његовом тамо, него замоли г. Болза да одмах пошље по гесподннове ствари, пајош врломплостиво додаде: — знате шта још, г. Болзе ? Имајте доброту исплатити г. Џемсов рачун. Сна добаци Питу трпумФални и нзазивачки поглед са којега се нашем дппломати стеже у грлу од завпстн. Откада је ондошаобио у вољу сво.јој тетнци, па га она још ни једном не позва под свој кров, а гле овај се жутокљунац позива одмах.