Delo

40 Д Е Л 0 — Да ја нонац не држнм, тебе би сад држади у затвору због дуга — одговорн Варвара. — Зпам да бн, драга моја — рече доброћудии Нопа. — Ти си паметпа жена, алп п сувпше штедиш, знаш. II окај се побожни човек утешп великом чашом порто внна. — Ама шта је то она могла наћи у оном клнпану , Питу ? — наставн она. Та он не сме нп гускп внкнутн гус ! Сећам се кад га је Роден (он је барем човек, врат и оп сломио) једанпут макљао бпчем око пггала као чпгру а онај само урлао и побегао матерп. Ха! ха ! Та који бпло мој син био би га једпом руком. Џим вели да се сећа како су га у Оксфорду све звали Мпс Кроле. Дедак! — Знаш шга, Варваро ? — после мало ћутања онет ће часнн отан. — Шта ? — одговори Варвара, грннкајућп покте и добујућп прстима II0 СТОЛу. — Како бп бпло да пошљемо Џнма у Брајтон нека видп: хоће лн се моћп што учинитп са оном матором. Знаш да ће он ускоро добити диплому, он је само два пута иадао на нспиту, као и ја, али се он учио у ОксФордском университету. Познаје он неколико највећих обешењака тамо. Ирвн је крмар на БониФацнјеву чамцу. А гиздаво је момче. Сто му..., жепо, да га пошљемо оној маторој, јел’? Да му кажемо још : да лротресе тамо Пита, колико узмогпе. Ха! ха! ха! — Могао би Џим да оде до ње, истнна је — рече домаћпца; на додаде уздишући: — кад бп могли да ућушкамо тамо бар једну кћер. Алп пх она ннје никад могла подпети, јер нису за њу доста лепе ! Ове песрећне а добро васнитане девојке дадошс гласа о себн нз оближње собе, где су туцале својим негипкпм нрстима иеку танку мелодију на клавпру, док јс мати овамо говорила. II заиста ко штаради оне су само за клавпром, па гимнастнци , за географнјом или историјом но цео даи. Али каква корист од свију тпх наука у Тржишту Људскнх Таштина девојкама мала раста, сиромашним, простпм, и још са ружннм лицем? Г-ђа Бјутинпца не зиа никојега другога сем Внкара, који бп јој једну ћерку могао узети. У тај пар дође Џнм из штале са кратком лулом за капом од увоштањена платна. Он отпоче разговор са својпм оцем о идућем спорту код €. Лежа, те се завршп разговор нзмеђу Попе н његове жене. Г-ђа Бјутиница нпје очекивала бозна какво добро од шпљања Џимова тетцп и отпратнла га је некако клонула духа. Ннје пн сам млади Џим од себс много очекивао, ннтн се том норадовао, кад му рекоше каквнм иослом иде. Нопжо је јсдппо са надом да ће добитп што год од тетке за спомеп, чиме би нодмирпо неке прешне рачунс у почетном семестру. Тако заузе место у Саутдаунском омнибусу са својим куФерчићем, својим нераздвојним булдогом Таузером н једном г])дном кориом, пуном воћа и