Delo

ТРЖИШТЕ ЉУДСКИХ ТАШТИНЛ 51 Кад бп се у Парохиском дому по ручку отворила бола са внном, девојке бп добнле Ко чашу вина од огрозда. Г-ђа Бјутинида би пошгла чашу правога внна, Џемс би добпо по две обично, али како бн се његов отад већ стао мрштптп на даље отакање за њега, он би нрестајао ту питп, па би надокнадио или вином од огрозда, или би кришом у коњушннцп иијуцкао клековачу са кочијашем, и са лулом у зубима. У ОксФОрду нпје ограничено било колико ће ко вина попити, али то није било оно вино. А кад бн се количпна ц каквоћа утркивале и сустигле, као ово у Брајтону, показа Џемс да му одпста знаде цену, и тешко да му је било од потребе да га рођак осоко.ш, да сагледа дно н другој боци, коју г. Болз донесе. Кад нриспе време за каву, а ц да оду до дама, којнх се он плашно, остави га она пријатна слобода младићска, он остаде само ћутљив и спебивљив, задовољнвшн се једино са да н не, погледањем у ледн Џену и испнјањем оне једне шоље каве, што му је г. Болз понуди. Ако нпје говорио он је немилосрдно зевао н његово прпсуство замрзе н оно мало живостп тога вечера, јер Мис Кролеова и леди Џена за картама н Мнс Бригеова за својим везом лепо осећаху : како се његове уцаклеле очп не скидају с њнх, н би им од тога веома неугодно. — Изгледа ми некако ћутљив, бојажљив п смешан некако — рече Мнс Кролеова Ппту. — Много је приступачннјн међу мушкима. него међ женскнњем — одговори Макијавело с оскорушом у грлу, којему је пропао план, што после внна Џемс није разговорнијн. Цело нре подне сутра дан провео је Џемс иишући својој матери опшпран нзвештај о ирнјему од стране Мис Кролеове. Али, ах, он ни слутио ннје : какво му зло допосн тај дан, н како му је кратко време досуђено било у милостн остатп. Џсмс је смео био с ума једну околност, једну ннштавну, али Фаталну околност, која се деспла код „Боксера“. Џемс је увек радо чашћавао, а особпто кад би мало више повукао. Еле, то вече, кад је он одсео у гостионицн, дођу к њему онадва чувена боксера са још неколпко својих другова, те он њих части по чашу, две лн, три ли, клековаче, у износу осамнаест чаша, а свака но осам пенса. Фаталпо је било по Џемса не осамнаест пута но осам пенса, него количииа ракије, која је на његов рачуп стављена, и коју је г. Болзу ваљало по жељи Мис Кролеове на њен рачун исплатити. Бојећи се да му рачун не одбију клео се гостионпчар сввм на свету: да је младн господин све то личпо до последње капи попио. Болз нлати рачун, покаже га, кад се врати, г-ђи Феркеновој, која се зграну на толику количину ракије. Она однесе рачун Мис Бригсовој, као домаћем рачуноиспптачу, а ова нојми: да јој је дужност о том пзвестнти своју принцнпалку. Мис Кролеову. Да је попно и дванаест боца вина, опростпла би му то ова матора