Delo

52 Д Е Л О уседелица. Пили су шшо и г. Фокс*) и г. Шеридап.**) Племићи пију впно. Али попптп осамнаест чаша ракије са боксерпма н још у једној крпми, то је гнусан злочин и не може се лако заборавпти. Све се било заклело протнв овога младића. Он се враћао заударајућп сав на коњушнину, камо је пшао да обиђе својега пса, којега изведе п у путу се сретне са Мпс Кролеовом н њеним салонским псом, којег његов хтеде на комаде нскидати. да не побеже под Мпс Бригсову. За све то време грознога гоњења Џемс се церио као луд. Тога дана је несрећиога младнћа напустпла бнла њсгова умереност. Био је врло расположен и живахан. За обедом је управно две-трп пошалице на Пита Кроле. Пио је толико внна колико и нрошлога дана. Кад је без икаква страха отпшао у салон дамама нрнчао им је неколике одабране догађаје из ОксФорда. Оиисао неколнке борачке особнне Молинеа и Дуча Сема и понуди раздрагано Ледн Џени: да се клади с њом за једнога од она два боксера против другога, по њепом избору: а сву ту лепогу круниса тпме: што предложп борбу са својпм рођаком Пптом Кроле, са пли без рукавнца за боксовање. — То је, ннле мо.је, лепа понуда — рече смејућн се п тапшућп Пнта по рамсну: — н сам ми је отац понудио да то учинпм, а он ће платити половнну онога што на мене падне. Ха! Ха! Младн изазивач лукаво намнгну на јадну Брнгсову и иалцем ша.ђнво и увредљиво показа на плећа својега рођака. Питу то није било бозна како пријатно, али не н непрпјатно; а сиромах Џемс се смејао док је могао, посртао преко собе са свећом у руцн, кад му је тетка полазила на спавање, ноклони јој сс најљубазпије нпјапо, поздравно се н са осталима н отишао у своју собу савршено задово.ван собом, н са пријатним убеђењем: да ће његова тејка најнре оставити своје новце њему п његовом оцу н целој њнховој породнцн. Кад тај младић буде једпом у постељн, свп ће помпслити: да он нећс нншта внше н горе учинити. Па ипак тај несрсћнп младић учинп. Над морем је дивно сијао месец, н Џемс, којега к ирозору привуче романгичан изглед океаиа и неба, смисли: да ће боље ужпватп и у океану н небу ако запалн своју лушу. Мислно је да ннко неће осетити духан, ако он лепо отворп прозор и промуљп н главу п лулу наноље у свеж ваздух. Он то п учини ; алн у онако раздраганом стању спромах Џим заборавп: да су његова врата отворена била за све то време, те је поиетарац одухао духанскп дим кроз врата п у остале просторије у дому, тс је то допрло н до Мис Кролеове и Мнс Бригсове. Лула са духаном довршп свој иосао н иородпца Бјута Кролеа није ) ЧпЈ).1'а Џемг Фоке нри крају 17-ог и у иочетку 18-ог века велики државник енглески, вођ виговаца, и целога својега века иоборник за савез Енглеске са Француском и Америкои. ‘ НЊридан, савременик Фоксов, чувени беседник и драмски ниеац у Енглеза.