Delo

I' 0 I' 0 Љ 243 п елегантном прнстојношћу, ко.је спречавају да Тартпф буде једна од најжалоснијих драма. Кад се проучава руско позорпште лако .је погодптп због чега .је овај облик уметности ман.е развцјен него остали. У једној земљи која је подељена у две категорпје, по образовању врло неједнаке, поезија и роман су брзо напредовали, .јер сусе обраћали образованом друштву; иозорпште, нрнморано да забавн народ, остало .је дете као и сам народ. Н>егова наивна публика тражп Метр Патлена (МаТтге РаТћеИп) н лакрдије. Чак и у ремецнма, — има их само два: Грибоједова -Зло од много памети и Ревнзор Гогољев — комнка је пре отесана но углачана. Северни комичар не познаје средине пзмеђу грубе шале н горчине. Тамо нема оне духовнтости у којој ми уживамо, лаке и фине стреле која удара алн ране не задаје. Он нема оне сјајне досетке која пзазива осмех, његова је досетка груба, те изазнва размишљање. Гогољ изналазп оваке досетке, оне износе у тамно.ј бојп цео један друштвенн сталеж; на иример гувернеров укор ннжем полицнјском чпновнпку којн је грдно оглобпо једнога трговца: „Пазп се. Ги не узимаш нрема твоме чину!“ Најзад осећање подсмеха било би боље назвати код Руса осећање исмевања, оно .је чисто народно; тпме хоћу да кажем да се оно вежба на сиољашнрј форми и на локалној поквареностп више но на духу; то нп.је човечнн подсмех Молпјеров. Често сам гледао Ревнзора на позорнпци. Добра се публпка зацењивала на сваку претераност, према ко.јој смо мп билп доста х.тадни, а која бп бпла неразумљнва да се не зна жпвот рускп. На против, болнп утпеак о коме говори Гогољ претегао би код странца, нарочпто код странца, — нпсам прпметпо да је баш много растужпо ову псту иублпку. То је с тога. што чак и данас у Руснјп, очпшћеној и проветреној реформама. добродушност народна нпје толпко узбуњена колико би се могло мислнти по подмитљивостп чиновничкрј. Зло је тако старо! У сврјрј Посланицп од 1036. годпне, првом споменику рускога језика, владика Лука Жпђата ирепоручује своме стаду ово: „Не узимајте напрјнице!...“ — Нема нп сенке од епнграма у овоме, ја.једино утврђујем стање разлпчите цивилнзације. Свн они који су посећивали источне народе, знају да .је њихов морал у томе погледу ширп од нашега, јер.је и њнхова ндеја о власти друкча. Само ако глобаџија нп.је нн сувнше насртљнв нн сувише лаком, Псточњак сматра да свака услуга заслужује награду, и да треба 16-