Delo

зајмићу велпку еуму, и ево ме богата, у етању да куиим сел.аке од меса н костпју.“ Јасиа је корист оваке ноставке аа намеру ппшчеву. Оиа ПЈшродно уводи нашега вођа у све куће, у све друштвене редове који су важнн ;за проучаван.е. Она даје пробни камен који одмах у почетку показује интелигенцију п карактер свакога. Ппдустријалан долази једноме човеку п износи му свој предлог: „Уступпте ми ваше мртве душе,“ разуме се не објашн.авајућп сврјих тајних мотпва. После прве запрепашћености, човек, брже илн спорије, разуме шта се од њега хоће, и ради по нагону, према својој прпроди. Прости дају гратис п захваљују своме доб|)отво})у; неповерљнвп се брзо стављају у одбрану, и})еговарају, покушавају да прозру тајну и да што добију: тврдпце траже ог}>омне суме, тек да траже; Чичиков наилази на бољега мајстора, лупежн га варају. Једини случај, који се не јавља никада јесте ирезриво одбијање плп проказпвање властн; фннансијер је имао унанред своје утврђено мпш.љење о савестп својпх земљака. Та је поставка бпла као поручена за Гогоља, због непресушнога пзвора тужне компке коју има у себи. Вештп ппсац нпкад не удара на тужни предмет којп сносп његову шалу, он се прави да не зна за њу; гнусност излази са.ма нз утробе предмета да реагује на нас. Ја чак пе знам да лп су писац и његови читаоцп запазили сву моћ ове опозиције. Њихова је осетЉ1шост бпла ослабљена дугпм ропством, скуп погодаба, којима .је он одређпвао место, пзгледала је ирпродна ствар. Што се Руспја впше удаљава од онога времена, ефекат дела расте; б.рже се и боље осећа грозно псмевап.е онпх тргова за људске душе којн, пзгледа, продужавају ропство и у сами гроб. Ова се мртвачка комнка често граничп са Рењаровом из Наследипка. У другом делу биће једна сцена једнака са оиом из комедије: лажап тестаменат којп је нотппсала нека жена. дотерана н обучена као једна богата нокојнпца. Видите, у овом нпзу пдеја, дугу прешгрку са госпођом Коробочком: „Од куда вам могу продати своје мртве? Вп хоћете дакле да пх ископате? Боже сачувај! Вп ћете чувати њпхове костп н њихов прах, ја вам тражпм њихова пмена....“ Видпте нарочпто Чпчпковљев говор својпм новпм поданпцпма, затворенпм у п.еговом сандучету. Мп ћемо се вратптп на овај најважннјп одломак.