Delo

Г 0 Г 0 л> 249 Ја не могу да панесем све небројене тнпове Гогољеве, гомилу која се јавља и:з свнју кутова на хорпзонту, а из које се свако лице урезује у памет орпгнналнпм цртама и гестовима. Русија устаје нз ове књнге, као народ из .једне комиозпције Калотове. На нрвим се још странама јавл.ају брижљиво пзабранп примерци који престављају најобпчнпје врсте у провпнцнјскоме свету: Собакевич, унпверзалнн крптпчар. закерало п подсмевач; Ноздрев, горопадпп и хвалисави распусник, увек наћефлаисан, поправљајући радо судбину „за онпм играчким столом којп је утеха целе Руспје“; госпођа Коробочка, тврдоглава и лакома, која никако пеће да разуме чудну трговину која јој се предлаже, држећи се иепрестано ево.је фикс идеје: да прода мед и маст. пначе добра жена која се тачно придржава закона гостопрпмства. Она не заборавља да пита свога госта да лп нма обичај да му се чепгу табани док не заспи, њен покојни муж без т<>га није могао заспатп. Па онда Манилов, студнја дедака какве често налазнмо код Гогол>а. Он је волео да црта неодређеним бојама особе, тако 1>ећп, средњега рода, комичне са своје једноставне лудости. Не заборавимо Петра Пјетуха, срећпога човека, којн говорп онима којпма је код њега досадно: „Мало једете, п отуда је све. Покушајте само да добро ручате. Досаду су пзмнслилп тек у последње време, пре нпје било досадио никоме“. Алп најзанимљпвцјп од ових типова. најбрижљпвије обрађен, јесте јунак поеме. Чичнков није, као што бн се могло помпслити. рођак Роберта Макера, обпчан лопов; он је Жил Блаз, озбпљан п без духа. Грешнпк је рођен под рђаво.м звездом: „Жнвот му.је. од почетка, бпо очух.“ Чиновшгк петеран из неке канцеларпје, <>н експлоатпше свој ироналазак, чнју неморалност, нзгледа, не осећа; у самој ствари он ие чинп зла никоме, и поуздано рачуна да ће у.мретп као поштен човек. Тачан и коректан у свему, ои је без способности и без енергпје кад се не тиче мртвих душа. Лични мује онис чисто безлпчан, свеје на њему обично п неодређено. „Човек нн леп нн ружан, ни дебео нп мршав, не бп се могло рећи да је стар, алн ннје био ни млад...“ II све остало тако. Гогољ се усиљава да прошири тип. да би могао метнутп у њ што више лица, н ми брзо погађамо на.меру ппшчеву. Чнчиков треба да има што је могуће мање лпчнпх особина, јер њнме пеће да нам се пзнесе такав п такав човек; <>н је колектпвна слика, Гус неодговоран за своју пониженост.