Delo

Д Е Л «1 •250 Као нјуиак, већпна сумњнвнх лнца која га окружују нпсу у основн покварена; то су пропзводп нужни, пзвпнљпви: пропзводп псторпје, јавних обпмаја, властп, свпх несрећа које грде Ј’уса; јер је Рус красна душа, покварена друиггвеним уређењем. То је теорпја која се подразумева у Мртвнм душама као и у Ревизору, — Тургењев ће .је прихватитп у Ловчевим запнсиицнма. Јход свнју моралиста овога времена познајете основнп ео(Ј)изам Русо-а, који .је отровао европски разум. На крају прве свеске, причајући порекло Чичнковљевог ппсац покушава да се бранп једном беседом пола ироничном, иола озбнљном. „Да оп пп.је јунак, пун савршенства н врлина — то се вндп. Па ко је он? Подлац? По чему подлац? Нашто битп тако строг према другоме? Данас у иас нема подлаца: пма само добронамернпх н љубазних људп.... Читалац, којп је Чичиковљев пријатељ у свакпдашњем жпвоту, који се братимн с њпм п иалазп да.је прцјатан у опхођењу, тај ће га псти читалац гледатп попреко као лице једие драме илп поеме. Мудрац се не гпуша нпкаква карактера, он пх све прозпре пажљивпм погледом, п раставља пх на саставпе елементе... Страстп су људске многобро.јне као песак морскн, ни једна не лпчи на другу; племените плп ниске, све су покорне човеку у почетку, а на крају преузпмају над њим страшну превагу... Оне су рођене с њим п оп нема снаге да пм одоли. Мрачне или сјајне, оне ће испунити сву своју карнјеру..." Са овога есеја позптивпстпчке психологије ппсац се. вештнм обпласком, враћа намерама Провпђења које је све уредпло како је најбоље, и које ће се уметн наћп у овоме хаосу. — Ја означавам с-амо ток пдеја; требало бп павести у целппи одломак, неопходан за добро разумевање мпсли Гогољеве. Што сам хтео да покажем у овој књпзн, јесте резервоар савремене књижевпостп, море у коме су крпстилпзоване све пнвенције будућности. Облпк н суштину, Гогољ је св<‘ спремио за сврје наследнике. Облпк, то.је реализам, ннстиктиван у ранцјим делима, свестан п научап у Мртвим душама. Могла би послужити као мото савременој књижевностп она фина опаска пишчева „о маленкостима крје су маленкости само у прпповецп, алп које су врло важне у обпчном жпвоту." II Гогољ .је свеетан правца крји да.је вештина ппсан.а, онјој јасно