Delo

252 л к л о „Данас чуо то п то мишљење; искааивао га је такав и такав човек; уКпвп тако п тако; карактера таквог н таквог.“ (у кратк^о, лаким нотевима његову слику); ако га пак не повнајете, онда: ..Не повнајем га, алн мислнм лаје то и то; по изгледу је отреспт п прпстојап (нли обратно); држн руку овакч) и овако; усекњује се овако; шмрче бурмут овако;“ јелном речју не пропуштајте ништа што очи внде, од крупшгх стварп до најмањпх ситнпца/1 (Писмо Аркадију Росетију). Ниди се да је „човечанскп докуменат** у Руспјп пзмпшљен иоодавно. (’а облпком. Гогољ оставља сврјнм последнпцпма ваједипчкн пввор 1гз кога ће захватати- ЈЗећина општпх типова. на којнма жпвп рускп роман, имају свој зачетак у Мртвим душама. Нарочпто обратите пажњу, у \’11 песмп, на онога спахију Тентетњикова. 1Пегова намје интелектуална псторпја пспрнчапа у свимафазама: васпитање, младост, проба у административној служби. Спт „да на хартпји управља провинцпјама које су далеко на хпљаде врста. у крје његова нога нпје никад крочнла", Тептетњпков долазп и настањује се на своме имању, жудећп за велнкпм плановпма, горећп љубав.л.у према сељацнма, жаром за агропомијом н реформама. Идиле брзо нестаде, неспоразум се рађа пзмеђу сељака п господара који се не разумеју; овај поеледп.и, обузет одвратношћу, окану се свега и наде у крајње мртвило. (’ва актпвност Руса прибегла је пдеалу Кандпдову. алп онп немају чак нн могућности ни снаге да добро обрађују своју башту. Мп ћемо познати тога човека, видећемо га свуда. То .је Лаврецкп Тургењевљев, Безухов п /Ковин Толстојев. Дубиће га до бесконачности, цртаће га у свпма облицима, алн пп у колико неће изменпти пет илн шест главних потеза на скицн, које .је повукао Гогољ. Тако п многнм другпма, чиновнику, офпциру у оставци, слузп; а што се тиче сељака, све доцније монографпје врло ће мало додати ономе што је ре.као о њему ппсац којн га је најбоље проучпо. Нзвор карактера и ндеја. Велике реке које ће оплођавати руски дух пзвпру пз књиге ннпццјатора. -Ја ћу се држати онога што је главпо, онога што словенској књпжевностн даје њену нарочпту фпзнономију п њепу велику вредност. У Мртвпм душама налазимо на многпм местима како под псмевачевнм сарказмом дршће оно осећање еваигелскога браства, љубавп према малпма. п сажаљења према онима којп иате, оно осе-