Delo

Г 0 Г 0 љ ћан.е које ће чадахнутн део рад једнога Достојевскога. Оно ннјевшне код Гогоља, као код неколицнне песника његових претходника, нејасни нагоН расе који с-е дотерује: писац је посматрао иационалну врлпну, оп .је аналише н хвалп је, познававајући је. Није могуће оол.е је ошгсатн п изнетије него што је учпнио он у .једном Писму. Писац Мртвога дома нећенаћи тачнијнхнзраза: „Сажаљен.е према палпма је права руска особпна. Сетп се само онога дпвнога призора кад цео свет походп прогнанпке при поласку у Сибпр; кад сваки попесе по нешто: иеко храиу. неко повац, а неко хршнћанскн благу реч. Нема мржње према злочинцу, нема нн онога донкпхотскога .јогунства да га ианравп јунаком, не траже сп од њега својеручни потписи, и портрети, нпти га гледају нз радозналости, као што се радп у просвећеној Европп. Овде је нешто вшие: пе ж*ел.а да га оправдају плп истргну из руку правосуђа, него потреба да му се нодпгне пали дух, да се утешн као шго брат тепш брата, као што иам је Христос наредпо да тешимо један дугогаУ (Ппсмо X). Па онда мало даље, ко се губи у овом, и сувише лепом сањању? Нар нцје Достојевскн? „Већ се у целоме човечанству чује јецање бола; зло притискује све народе у Европп; они се комешају, несрећннцп, пе зпајућп как-о да себп олакнтају; свн лекови, сва помоћна срества која памет људска измишља, њима су несноена п не чпне пм никаква добра. Ови ће се јауцп умножавати све до дапа. када ће и најтврђе срце препућп од жалостн, када ће једна снага саучешћа, дотле непозната, васкрснутп н пробудитн л.убав дотле незнану. Човека ће према човечанству обузети љубав силнија но што је икад свет внде“- (ЈћШеш). Мргвим душама осећање је уздржљпвпје, скоро увекмаскирано, т. .ј. више потреса. Бојим се заморићу читаоце умножавајућп примере: идем најзначајнцјем, одломку који је по моме мишљењу врхунац дела. Све је ту, засењива фантазпја, помамна радост, потмула тутњава страсти, н језшс такав да му позавпди и сам Мишле, сав у неочекиванпм обртима, једно за другим прост, речит, одређен као слика или магловпт као сан. •Ја сам без с-умп.е нестручан, алп ја не знам у рускоме језику нпшта што би се могло упоредпти са овим странама. /Келео бих да нх наведем у целпни; непреводљиве су; свака реч буди п пзазнва једну впзцју сувише старпх обичаја, или ропски бол. Хвала Богу, мп пе знамо за овај последњп.