Delo

Д Е Л О 250 .М‘фностп пзмеђу цјпшх алп снажннх етворова п|>ве књиге, н бледпх слпка које пм се став.кају па суирот у другој! Кнеза губернатора, „непријатеља варања‘‘, којп уннштава криве чиновнике п обпавља владу правпчностн у сврјој вароши, тога .је кнеза нпсац ожпвио из старнх моралннх прича. Тако псто п Муразова, богатога п побожнога трговца. Му|>азов .је г. Мадлен из Јаднпка: лапк светац п мнлионар којн проповеда, прашта, утиче на све п удешава све. Ова два праведшгка пмају толико жпвостп колпко п они жалоснн свеци који се внде на старим Фрескама у Московскпм манастирпма. Јулцја, девојка крја је пмала да осветн рускињу, доста кип.ена дотле, ПЈгелази преко позорнице као сенка; тек што се родила измиче из руку Гогољевих. Он није умео ипкад ствојшти слику тцшмамљиве женске, то је највећа празннна његовога рада. пјжос свему, ово недовршено дело осврји уобЈ>ажења, не престаде да у н.нма расге п персонпфикује некадапш.у Русију. Од педесет година на овамо оно чинп еупггпну народнога духа: свака је досетка прешла у пословицу, свако се лице одомаћило у идеЈлноме друштву, које свака земља ствара пз своје класнчне литературе. Странац којп иије читао Мртве душе много пута не уме да се пађе у разговору; он не познаје породичне традпццје п претке на које се позивају свакп час. Чпчиков, кочијаш Селпфан п њихова тррјка, Русу су тако псто блиски прпјателш, као што су Шпан.олцу Дон Кихот, Санчо п Росинанте. Вп ћете их ерести нарочпто у старим покрајинама, 1'де их је Гого.ђ изгубио пз впда, пе довршивши нм псторије. -Тер Чнчиков није мргав; несавестан чпновнпк и сплеткаш очекују његову ноходу. Колнко сам пута, за време дугога путовања по степским друмовпма, сусрећућп у магли усамл.ену брпчку трговаца нлн чнновнпка, п пехотице загледао унутра, мислећп да је он! II у непријатној звецп прапораца ко.ји се смејаху плп јецаху —- човек никад ннје начисто с-а рускнм прапорцима мислио сам да чујем ехо тајанственога смеха, који падвпшаваше шоботање јесење кпше п немирно шуштање јаспке. VV Гоголј се вратпо пз Рпма 1840. 1'одпне. Мдравље му наг.до опадаше, наступп грознице отежаваху му свакп рад. Он се лаћаше, страшћу очајничке душе, својнх Мртвпх душа, али га