Delo

Кмет ее ;збуни, па како .је п иначе један акт већ по сата потппспвао те био близу краја а остало му само још ону цртпцу да превуче преко слова ћ, то у опој забуни, разуме се, место цртице он пскопа пером читаву бразду на акту. Ћата пак, без обзнра што му је Среја стао на жуљ, потегне сва акта нзвесне парнпце п баци пх о земљу, што је он чпнио само у прпликама кад је озлојеђен на кога од паршгчара. Међу тпм, како овде нпје био такав случај, то се ћата одмах прнбра п поче да скупља расута акта а кмет скочи на ноге и кроз стегнуто грло викну на Среју: — Шта је, брате, шта урлаш? — Побегла ноћас! —једва издува Среја. — Ко море? — Она! Кмет вндећн да се ужурбаност Срејпна не тиче никакве компсије, која би стигла у село радн прегледа рачуна о прибраној порезп, добп снаге и храбрости, и сад већ поче онако одлучно, како п долпкује његовом положају. — Дакле, ко је у ствари побегао? — Она... Анпка — вели Среја. Па добро — додаде ћата равнодушно — нека бега, добро је п учннила, нек јој је срећан пут! Са свим.! — додаде и кмет а лпце му се као разведрн. — -Јест — настави Среја — али је оставнла дете. Кмету се наново омрачи лнце те убрза: — Ама које дете, је ли оно њено дете, .је лп? —- Па јесте! — То онда значи да она нп.је побегла у саучешћу са дететом — наставп кмет, кобајаги званпчним језиком а тек колпко да каже нешто, као оно кад човек пева у шуми да растера страх. То значи, Аннка побегла а оставнла дете на врат општини — додаде ћата кратко. •Јесте, тако је! — рече кмет полугласно па се ућута п замисли се дубоко п поче да .једе онај акт што га је мало пре потписивао. Ћути кмет а ћутп н ћата а Среја гледа те у једног те у другог, па ће опет: — Па шта ћемо сад?