Delo

ОПШТ1ШСК0 дктк •265 А ћата сад већ прпјатељ еа кметом па све то иредвидео, те отрча кмету н научн га да он узме дете п да га крсти. Сви су се зачудпли у црквн кад кмет дође па рече гласно пред' свнма у црквц: — Господин нопо, признаје лн црква ово дете илп га одбацу.је? V пои Пере се у један пут пробуди успаванп говорнпчкн дар, кад впде толико храбростп код кмета. — Света црква свакога прпма у своје закриље, она ннкога не удаљује, нпкога не отуђује! — Кад је тако — пастави кмет — моја је дужноет да крСТИМ II ово сироче. Некоме се ово учнни п лепо од кмета а многи ее и насмеппппе и почеше да се гуркају. Све једно, алп крштење отпоче. Дете доби лепо пме Мнлнћ. а у рубрику: „Ко су му родитељи?" метну пон Пера једно Н д пошто је ту рубрнку п прескочио питајућп кума о осталпм околностима. 'ГГ тг тз ж ~*~~т Т7Г ^ТТ Ћ ж ЛлХјл. 1 л. Ј којој се дешава нешто чему се нису надали читаоци, но че.чу се није надао ни одбор општнне Преленннчке. У овој се причи све до сад ннје појављивао општинскп биров Среја, не за то што он у опште нема обпчај да се појављује, већ просто за то што ппсцу све до ове главе није био потребан. Пначе Среја има баш тај лепи обичај да се појави н зван и незван, па било то на вечерп о слави или на ручку о даћама. То све тим пре, што Среја п себе убраја у „општнну.“ Он важно велп парничарима за потрицу: „Не можемо друкче. како је право, тако смо и пресудплп!“ — и ако је он за то време, док су кмет н одборницп судплп, метао за зиму купус у кацу ћатпну која стојп у предсобљу суднпце. Тај Среја дакле, спусти се једног лепог Божјег четвртка, као без душе нпз оно брдашце, под којпм је била Јоцкова воденпца и сав задуван једва стпгне до општпнске суднице, улетп у канцеларпју, преврне уснут тестију с водом и нагазн ћати на ногу на онда дрекне, као да .је неко њему нагазио на ногу.