Delo

470 Д Е Л 0 на тој артији брисан неки стари телеграм а написан нов. За тим ћу .јој рећи, ако пма какав одговор да сам ја телеграфскн момак н да ћу јој радо учинити услугу. Она ће ми или поверовати па ме звати унутра па онда, чим сам унутра а нисам насилно ушао, лако ми је — без новца не би нзашао; или ће ме молитп да је ггричекам, ако бп сама хтела да нде у телеграф. јер бн је било страх око поноћи сама да нде. Ја бих је пратпо н већ како би јој узео новац, то је моја ствар. Да бих се још впше осигурао, одем пред вече у телеграф п јавим се тамо као момак Младена Петровпћа па кажем, да је он у Нишу па ме послала госпођа, да нитам има ли за њу какав телеграм. То сам хтео да видим, да није случајно дошао већ какав његов телеграм, па још додам разносачу: „Ако би п дошао ноћас какав, немојте будити госпођу, .ја ћу у јутру рано доћи сам за телеграмА Елем, све то тако ја удесим и чекам сад да падне ноћ. Ту застаде Риста полнцај са причом а кмет и Јова ни да мрдну, већ једва дишу и чекају са нестрпљењем наставак, јер сад ће бити пгга ће бити. Риста поручи кафу, стресе пепео са цигаре, зену мало па настави причу: — Падне ноћ, ама као да сам је наручио; ннгде звезде него мрак као тесто а нсповијао неки ветар па дува, као да га ко погодио под платом да то радп. Ја одем у кафану код „Орача“, те пиј једну па другу кафу да ме расанн а нећу внно, волим да сам трезвен кад такве послове вршнм. Попијем н трећу кафу, погледам у сат, видим још четврт па дванајс-т. Ајде, реко, да се кренем. Да заметнем траг, запитам још келнера: „Бога тн, који је одавде најпречи пут до Во.јне Болнице?“ Он мн објасни, .ја платим кафу па слегнем низ Два Бела Голуба, те ајде пред Младенову кућу. Погледам лево и десно, нема нпког. Прекрстим се најпре да призовем Божју помоћ па: куц, куц. куц на прозор. Постојим ја мало а једва дишем. Прозор се лагано отворп п појавн се она, госпа Ленка на прозору, а пружила лепу голу руку па ми даје кључ. Ја се збунио, па не знам шта ћу а она прошапута: — То је кључ од ходника, пази, уђн све на нрстима, јер је овде у другој еоби моја свекрва. Ја ирнмнх кључ п док да зинем да јој одговорим, она затвори прозор. Ја се сад тек нађо у чуду са кључем у руци.