Delo

478 Д Е Л 0 А ви сте из Прелепнице? — проговорн он први. Јес! — одговори кмет п онда развеза редом да прича целу беду, која је постигла село Прелепнпцу са општннскпм дететом, као и решење капетаново. За време његове приче, Фића је прогунђао кроз зубе четрнаест разнолпких параграфа и то из шест разноликих закона. Поменуо је н крпвични законнк п грађански поступак п закон о таксама п закон о основним школама, па онда закон о сеоским дућанима н најзад закон о среским п окружннм друмовима. Какве су везе свп тп закони нмали са целом овом стварн, то је нзвесно дубока адвокатска тајна, али једно што се нз овога дало одмах наелутити то је, да цела ова ствар неће моћн никако да се уброји у просте ствари т. ј. у оне „које се законски оснивају на један односећи се параграф“, него ће ту да се умешају силни параграфи п скочиће једно на друго да се покрве тако, да ће нх Фића једва пзмирнти, потсећајућп нх да су параграфи управо браћа и да као таква треба у миру п љубави да живе. Тако .је и било. Кад кмет свршп своју кажу а Фића се дубоко замисли п поче да добује ноктима по столу. Замислнше се, Бога ми, п поп и кмет и дућанџија па гледају Фићу у очн, као што бн у нкону гледали. Бога ми!... — учини Фића, па поче да врти сумњнво главом — необична п законски и формално необнчна ствар па онда диже главу н загледа се право кмету у очи. Кажи ти мени, брате мој рођени, хоћеш ли ти да се мп нонесемо с капетаном или нећеш? Кмет се почеша по врату. Па, велн, ја ка' не би, волео би ја лепо с њпм; људи смо, за што да се завађамо. — Добро! — вели Фића н опет се дубоко замнслп. Први пут је ово да Фића не отпочне да обрће и премеће иараграфе п на шпроко н на дугачко да нрнча, него се замисли, озбиљно се замисли. Једва се мало трже од мислн па днже главу н заппта. — А колико је старо дете? Нема нн две недеље — вели поп, којн се најбоље разумевао у датумима. Хм, хм! — учпни Фића — а онако није дете много> развнјено?