Delo

ОИШТННСКО ДЕТЕ 479 — Ни.је бога ми, ираво џгебе — додаде брзоплето Јова. — Хм, хм! — учини Фпћа поново, па се опет замнсли. II попу н кмету и Јови готово беше чудно што се то адвокат толпко мисли. Зар је то баш тако тешка беда? Али немадоше куд, него да очекну шта ће нм рећи. Најзад Фнћа диже поново главу а видиш решио је етвар, јер се весело смеје и задовољан је сам са собом. — Ех, впдиш, мој роћени брате, ту ствар нећемо ми ни законски ни формално ос-ннвати ни на један односећи се параграф, него ћемо ту ствар са свим прпватно и ванзаконо решити. — А како? — запиташе сва тројица и направише снтне очи од задовољства. — Е, видиш — вн ћете мени да дате један пут за с-вагда сто дннара аја ћу то дете да узмем на своју бригу и већ, моје ће то бити шта ћу и како ћу с њим. Ипак једно се обвезујем, да ћу учиннти само оно, што је за детињу будућност најбоље. Сва тројица се и расположише и намрштише. Да с-е један пут за свагда отарасе детета, била је ствар да не може боља бгатг, али да даду сто динара, није им нзгледало тако згодно п ако је кмет за сваки случа.ј понео таман толику суму из приреза за прво полгође. — Неће ли бити много? — запита првн кмет. Ако вам .је много а вп нос-ите дете кући, можда ћете га у селу јевтиније издржавати. — Ама ннје, него... — Како није! Ја вам ово ка' пријатељина говорим, а ви запели па много .је; како много, брате, да рачунаш по десет динара на месец па то је тек за десет мес-еца а где је за цео век; ово је за цео век, брате. Прошапуташе још мало па кмет одрешп кесу, изброја све у сребру сто дннара, руковаше се п нжљубише се са Фићом и кроз пола сата, поп донесе опет под мантдјом Милпћа Фнћи а Фића га однесе својој женп. Тако се село Прелепница .један цут за свагда спасе беде, која .је претила да ће се кроз цео свој живот провлачити као прилог уз акта суда општине прелепничке. (Наставпће се)