Delo

Б Е Л Е III К Е 495 ору. — Према објављеном стечају сппс за ову награду треба да пзнес.е најмање шест штампаних табака, и да се иоднесе Академпји најдаље до 31. децембра ове годпне. Српско Хемиско Друштво. —Ово друштво је држало од почетка ове год. трп редовна састанка (15. апрпла нп.је држан због Ускршњих празника), на којпма су чптанн радовн п рефератн појединпх чланова. Тако је на састанку од 15. .јануара (38. но реду) ]'. нроф. др. Марко Т. Леко саопштио резултате сво.јпх хемнјскпх нспптпвања наших минералних вода у .југозападној Србији. Радп тога је он пропутовао прошлог школског одмора. у јулу и августу 1901. г. већп део тога краја наше отаџбпне. < ве прегледане п пспптане воде разделио је, према саставу, у седам група. I група: Воде које немају ј а сан карактер минерал нпх вода илп су о б и ч н е п е р и ф е р иј с к е в о д е Овде напомињемо и места на ко.ја се указује у нашо.ј балнеолошкој литературп, а нпје пх могао наћп. Те су воде у овим местима: Буцп, Сеземче и Мајдево (ср. расински); Жаочани, Трнава п Атенпца (ср. трнавски); Горобпље (ср. пожешки). Блаце (ср. прокупачкп): Руђпнцп. село код Врњаца (слабо кисела вода), Пепељевац (а не Читлук) код Крушевца (проста кисела вода), Ли сиц е, ср. драгачевски (слаба алкална вода). II група: Нндпферентне терме. Од ових вода прегледао је др. Леко ппшку 37,5° Ц, рибарску 38,5° Ц. овчарску 36° Ц. ијошаничку 78,5° Ц. По сас-таву су врло слпчне нпшка и овчарска (бикарбонати креча и магнезије главнп састојцп) а рибарска п.јошанпчка (алкалнареакција са глав. саст. карбонатп алк. метала и нешто јаче сулфати пстпх); III група : Сумпоровите хладне в од е: К от раже (ср. драгачев. — слаба алкал. кпсела); Слатина-Сребрнпца (ср. трн. — слаба мурнј.-алкална): Прогорелица (ср. жички — слаба алк. салпничка); Богутовац (ср. жички); Власово (заселак села Варева код Рашке): Свештице (ср. моравпчкп). IV група: Сумпоровпте термалне воде: Матаруге (близу Краљева) јакп пзворп топле сумпор. воде од 40° Ц.; слична је топлпм водама у Врањи п Ковиљачп. V група: Гвожђевите минер. воде: Бела Вода (ср. расински) карбонатна гв. вода: Руднпца (ср. студен.) сулфатна гвожђевпта вода. Мгрупа: Хладне алкално-кпселе воде. У тпм водама најбогатији смо, и г. Леко их приказује 10: Ломнпца и Треботин (ср. распн.): Велика Врбнпца (ср. распн.); Велуће п Гор. Црнишева (ср. трстен.), Впча (ср. прокуп.), Коњарево (ср. жпчкп), Студенпца (ср. студ.), Прилике, Пвањица п Буковица (ср. пвањ.). Г. Леко је мпшљења да је околпна Пвањнце богата овпм водама. VII група: Термалне алкално - киселе воде. Овде су увршћене Врњачка и Куршумлпјска Бања. Оне су ио саетаву веома слпчне, алп у температури се јако разлпкују 36° Ц п 50° Ц. Још напомпње г. Леко своје опажање о киселом укусу врњачке мппералне воде. који је интензивнпјп него код нашпх хладних кпсељака, и ако онп имају впше угљене киселпне. Доказао је експериментално да кисео укус ових вода завпси од температуре. Тако и обпчна (вештачка) углено-кисела вода пма на 36° интензпвно кисео укус као и врњачка. То нптање мпсли др. Леко да пзблпже проучи. — др. А. Зега и др. Кнез-Милојковпћ аналпсалп су две пробе кестена (питомог) пз Трнаве код Чачка и нашли да је’он по саставу нзврсне каквоће (имају воде 13,54% и 14.12: