Delo

49К Д Е Л 0 Суботпћ има видно место, но и за ио.титичку историју нашега народа, четрдесетпх п педесетих годпна. Ову је кљигу спремпо за штампу нроф. Тпхомп.Д) Остојпћ, н она је по реду пета у збпрци „Књпга Матпце ('рпске.-' Песнички зборник. — Јован Макспмовић, ироф. Гимназије Кнеза Мпдоша, приредио је зборник угледннх пропзвода нашнх, хрватскпх и туђих иеснпка, п иочео га је још нре впше од године дапа штампати, у кварту, у Мостару, издањем Пахера п Кпспћа. Књпга је врло укусно израђена. Песмотворп штампанн не по ппсцима него по врстама. Први је одељак: ЛпрскопеснпштвО: 1) лприка мпрног осећања: а) песме о природп, б) песме љубавне, в) елегпчне, г) релпгпозне, д) отаџбинске, ђ) дружпнске: 2) лпрпка узбуђеног осећања: а) оде, б) хпмне, г) елегпје. Другп одељак чпни: Дидактика: 1) Спмболичка дпдактпка: а) басне, б) алегорије: 2) дпдактика с нарочптом тенденцпјом: а) сатпра, б) хуморпстичкп спев: 3) Права дпдактпка: а) пдеална мпсаона лпрпка, б) еппграмп, в) краткп лпрски дпдактичкп облицп, г) нравн поучнн сневовн. Трећп одељак чпни: Епско песништво: 1) п.з света сказака: а) скаска, б) мпт в) гатка, г) легенда, д) епос: 2) лпрско-епски облици: а) балада п романца, б) поетска приповетка; 3) из области истинског живота: а) идила, б) оппснп спев, в) приповетка, новела, г) роман. Та је подела учињена према додатку у коме је Препед врста несппштва у кратком изводу из немачке иоетпке проф. др-а Конрада Прајера, којијеудешен према примерпма српског песнпштва. Приређивач у предговору каже, да је Зборнпку сврха да буде домаћа поетнчка лектира вубитељпма чптања: песнпчка хрестоматпја за средњу школу н ручна књига коју тражи почетннк песнпк; намењена је васколпкој нашој чпталачкој публпци: пзвод је из целокупннх дела нашпх најбољих иеснпка. Прп одабпрању нашпх поетскпх пропзвода за ову књигу, прп одлучивању којн ће иесмотворп у њу ући, ништа га друго, каже, није могло поткупптп до несумњива, на учптељској н лекторској пракси осведочена, унутрашња вредност самога ироизвода. Услед гога су у П. Зборнику нашлп места само успелп. естетпком, етиком нлп мнсаоном садржином у довољној мерп снабдевенп иропзводн, без и најмањег обзира на то да лп су пз пера славна пли мало позната песника. У свој рад није, каже, уноспо никаквог предрасположења нп према једном од изучаванпх пееннка — предрасположење п нарочнту наклоност осећаоје само према добрпм пропзводима, узпмајући пх свугде, где нх је год могао наћп. Пошто је у нашој лптератури још рано да се поједпнн песнпчкп производп у оваке зборнпке уносе на основу јавног мњења илп традпције о њпма, то је нрпморан био сам читати н пзучавати све српске песнпке, п поједпни су пропзводи уношенп тек иосле брпжвпвог испптивања п оцењивања њнхове естетичке н етпчке вредностп. Од песника српских, чпјп су песмотвори ушлп у зборнпк, да поменемо овде само неке, да се впди отприлпке како су заступљени: Грчић-Миленко (9 песама), Бунпћ (8), Гундулић (2), Рањина (1), Бан Матија (6),. Дучић Ј. (4), Илић Војпслав (6), Илпћ Јован (1), Јакшпћ Ђура (11), Јакшић Милета (21), Змај (29), Каћанскп (2), Митровпћ М. (1), Петровић М. (1), Ћурчин (1), Ненадовпћ Љ. (31), Прерадовнћ (37), Његош (3), Кнез Ннкола (б), Поповпћ Ј. Ст. ( 7), Поповић Мпта (14). Бранко(2), Шапчанин (13), Шаи-