Delo

92 Д Е Л О нпје ништа друго до поквареност. Нико не водн рачуна до којег смо се ступња покварнли. Па да ли оста што? Остаде дух арцјски, који не огрубљује, никад се не леди, у којем је дах Божјп, творачка моћ, н том је духу већ тесно у бевбожнпчкпм узама, н реакција се ве]1 почиње, те ће на том пољу доћн такав препорођај као п на другпма у Хрпсту. Ннје то машта само. Ту Васковски, у којега су биле очи као у детета, то јест такве, да се нз њих читала његова душа, а увек му биле упрте као у неку бескрајност, упре пх сада кроз прозоре, кроз које се виђаху шаренп облаци, а кроз ове где где просијаваху супчани праменови. Букацки му рече: — ПГгета гпто ме глава побо.кева, .јер ће то бптилепа еиоха. Машку су досадне биле професорове расправе, којеје овај започнњао сваком прпликом и неприлнком, те пзвади нз горн>ег капута цпгару, одгрпзајућн јој врх, окреге се Полањецкому ма ће рећп: Чујеш, Сташо, би ли тн одисга продао то прпмање што га пмаш од Кремјења? — Да, а што ииташ? — Па можда бих ја гледао да узмем. — Тп? Да. Внаш даја често стунам у послове те врсте. Могли бп се о том разговорнти. Сад тп не могу иишта поуздано рећп, а сутра ћу разгледатп иитабулаццје на Кремјењ, те ћу тп рећн да .П1 ће се моћп што учннптп. Добро. А ако бн пггогод могло да буде, волео бпх што пре, ,јер чпм свршпм ствар са Бигјелом желео бих да изађем куда. — А куда би? — упита Букацки. Не знам. У граду .је огромна жега. Куда год, где нма воде н шуме Такође старннска предрасуда. У граду је бар увек на којој странп хлад, а тога нема на селу. Пдем оном страном, на којој је хлад, па мп ,је прнјатно, с тога летп никуда не излазпм — рече Букацкп. А тп, професоре, хоћеш ли тн куда? — упита Полањецкн професора. На против, хоћу. Звала ме госпођа Бмилцја до Рајхенхала. Можда ћу тамо.