Delo

ПОРОДИЦА НОЛАЊЕЦКИХ 91 Васковски је био но цртама лица, а впше по оном што му је оно било као кухана јабука, налик нешто на Машка, али далеко старнјп и са изразом неке милоште на лицу. Он упре евоје нлаве очи у Букацкога и рече: II то је болест овога века. Кад погледаш око.ч све саме. збирке п збирачи. — Ево нам дискусије — прнмети Машко. — Немамо нпшта друго боље — одговорп Полањецки. Букацки ирими рукавицу. — А шта ти имаш нротнв збирака? — Нпшта одговори Васковски. — То .је тако старинскн начин вољења вештине који уираво пристаје уз наше доба. Вар не мислите да у томе има нечега отрцанога. Некада се носио у себи огањ љубави према великој вештинп; волелн су је тамо где је она била: у музејима, храмовима. Сада се она уводи у приватне кабинете. Некада се завршавало са збиркама, сад се с њнма иочиње. II почиње се са којекаквим лудоријама. Не велим за Букацког, али сад код нас има момчића, који су тек скинули жуто око кљуна и тек с којим грошем у џепу, п они почињу правити збирке. Па шта скунља? Не предмете ираве вештине, него којекакве лудорије нли бар трпчарнју. Видите, драги моји, меније увек изгледало: да су љубав ка вештинама п аматерство две сасвим различите ствари, п моје је мњење, на нрпмер, да велики љубнтељ женскнња ппје способан да се уздигне до узвишенијих осећаја. — То може бити. Има ту нешто пстнне — рече Полањецки. — То мене ништа не интересује — рече Машко рашчешљавајући дугим прстима своју енглеску обрадину — гу је само грдња старог педагога па нови свет. — Педагога? — понови Васковски. — Прво: чпм ми је изненада припао комад хлеба, одрекао сам се сече младенаца н улоге Продове; друго: да ли тн мислиш да ја грдим. Радосно ја гледам н нотирам нове доказе да смо ири крају ове епохе н да ће ускоро настунптн нова. Па сред смо мора п нећемо се олако дохватптп обала промрмља Машко. — Доста с тим — одговори му Полањецкн. Непобеђени Васковски наставп: — Аматерство доводи до утанчања, а у овом се губе велики ндеали и уступају место жељп за ужнвањем. А све то