Delo

КРИТИКЛ II БНБЈШОГРАфИЈА 1 зз новог споменика с натписом (стр. 72) и слика гроба Станоја Главаша с надгробним каменом (стр, 73). Писац ове књижице почетннк је у писању, што се види на свако.ј страни овс књиге. Нлјвећи део грађе, што је употребљена у овој књнжици, јесте нредање што се ирича о Гла.вашу у његовом мес-ту рођења и околини. а најмањн део иозајмљен јс пз онога, што је до данас писано о овом чувеном јунаку. Писцу или није познат највећн део грађе изнесене до сада <• Станоју Главашу или није имао при руцн дела, у којима .је та грађа изнесена. То .је учинило, те је ова књпжпца иромашила оно, пгго је писац желео да даде широкој чпталачкој публици. Ослањајући се само на причања сељака, многе догађаје нспреметао је тако да је изгубио Фронолошкн ред и унео извесне погрешке које се не смеју наћн у књижици, која је намењена широј читалачкој иублнцпаособито ученичкој омладини осиовних школа. Далеко би ме одвело да исправим сваку иогрешку у овој књижицн али ћу поменутн најкрупннје. 1. На ст. 19 и 20 нпсац говори како је „Станоје Главаш, свакојако у Кочиној буни иосетно манастир Студенпцу, поклонив архимандриту истог манастира јатаган с нозлаћеним корицама а манаетиру једну кесу блага.- Затим вели да је отуд морао доћи и онај запнс у исто.м манастиру: ЈТомени Господе.... домирод госиодара Станоја Обор-војводе-. Можда Ј'е Главаш који пут и пре устанка 1804 године носетио Студеиицу, али горњи запис није из тога времена, нитн је Главаш онда био обор војвода, највише што је могао бити то је харамбаша. Запис, који се помиње овде заиисаи .је у „Сказанињ о преношењу моштију светога Краља Првовенчанога”. Заиисао га је јеромонах Ђераспм Ђорђевић доцније владика, негдс носле 1807 годпне. Перасим ту помиње дом и род госнодара Георгија дом п род господара Младена: дом п род госиодара Милана (Обреновића) команданта рудничке нахије: Милоша, брата јего п Јоана, брата јего; дом п род госдодара Лазара Мутаиа: дом и родАнтонија Пљакића....; дом и род господара Вујице, команданта смедеревског, п брата јего Миливоја. За овим долази: дом и род госиодара Станоја, обор војводу. Овај заиис најдоцнпје могао је бити нисан 1810 године до 10 декембра, а најраније 1807 године, пошто ,је свети Краљ пренесен из Сгуденице у Враћевшницу. 2. Све оно нгго је речено иа страни 29 скроз је погрешно. Главаш је био хајдук чувен и хајдучки харамбаша још нре ирвога устанка. Иознанство пзмеђу Станоја п Карађорђа датира се из много