Delo

184 Д Е Л 0 ранијега времена, још из онога када је Карађорђе хајдуковао. Нарочито је погрешан поеледњн став део на овој страни. 8. Нп.је тачно престав.вен ни онај први састанак у Орашцу, нп бирање Главашево за старешину. Овде се није смело одступити од причања очевпдца и сувременика Нетра Јокића, чије.је прнчање онако лепо забележио г. М. ГБ. Милићевић, нптн од онога, што је Вук забележио. 4. Сукоб у Дрлупи нпје био 1803 већ 1804, када је Станоје рањен у гемењачу. (Сноменнк XIV. стр. 21—22). 5. Писац на страни 45 и 40 нрича о једном догађају који је био много раније, но што га је он одредио. Он нрича за некаква јунака Турчпна, који се пије бојао Главаша а коме је нишкп иаша нредао неко оружје п убојни материјад да прснесе у Смедерево. У „Гдавашевој Шуми“ сретне га ('таноје, нотуче у друштву са својнм хајдуцима и занлени оружје и матернјал. На странн 47 вели ппсац да је то би.10 од прилике 1807 године. Чудноваго! Нисац је заборавио да је Смедерево освојено 14 повембра 1805 године и да 1807 никакво турско оружје нн муниција нису мог.ш бпти слани никуда да.ве од Бање н Делиграда у Србију. докле хајдук Вељко 1807 год. не оге и Бању од Турака. 0. На страни 58 ако није штнмнарска грешка, онда не зиам шта да мислим о пнсцу. Он тамовели: ,Од ирилике 1805 године, кад се ноче жив.т.е да говори о ослобођењу срнском, кад промпсао Божја носла ове славне витезове и јунаке да развију барјак слободе н почну устанакл II ђак којп сврши основну школу зна кадјепочео устанак, а који се иоле бави књигом. зна кад се отпочела спрема за усганак. Цела она прича о погибијп калуђера гласоноше (на стр. 59) у незгодно је време метнута. Оно се никако није могло десити 1805 године. 7. Односи Станојсви ирема Хаџн Продану, нису преставл.енп како треба. Исто тако ии његова нредаја Турцима 1813, као ни његово сердарство од 1813 до смрти. (Сердар не значи, како хоће то нисац. кра.к горе и шума стр. 42). 8. Кад се чита смрт Станојева. како је нисац изложио у овој књижици, па се сравнило с оиим онисом, који је изнео г. М. Ђ. Милићевић у Поменику (стр. 101 — 102), видеће се колико је опнс Милићевића жив.ћи. Пнсац је имао поменик, и могао се њпме послужити. Ово су најглавиије погрешке у овој књизи, које нису нпкако требале да буду у књизи, крјом се жели да буди родо.вубл.е и ншри