Delo

10 Д Е Л 0 о спољашној полптнци Србије у тим првим годннама њеног незавнсног државног живота. Мп се с тога осећамо прпнуђенп обићи и прећутатн много што шта, што би могло бацити светлостп на прилике из доба у које пада пловдивски преврат н српско-бугарски рат. Али и ово што се до данас већ зна у јавности, што је до данас већ у јавности неоспорно утврђено, довољно је да се над српском политпком тога времена изрече без устезања и без ограде најстрожа пресуда. Да ту пресуду иоткренпмо, да покажемо јасно сву неувпђавност сву лакомисленост наше снољашње политике, мп ћемо нарочито истаћи само још то, да чувена тајна конвенција између Србије н Аустро-Угарске (о којој ми у овој прилнци иптп хоћемо какав суд да изричемо нптн у опште пшта да.ље да говоримо) и не предвпђа случај уједињење Бугарске и Псточне Румелије, а камо ли да би од њега правила савпв Јоес1ег18 п стнпулисала у томе погледу какве било обавезе п каква било јемства АустроУгарске према Србнји! Иретресајући ретроспективно, ириликом једног разговора са Краљем Миланом у Паризу год. 1896, крупне догађаје п чинове пз доба његове владавине, ја сам скренуо пажњу његову на ову чудновату, фаталну празнину у конвенцпји, која је тако мало похвална за савремену српску дипломацију. II ћутање Краљево, који .је пначе, што се тиче питања о конвенцнји у оиште умео давати гомплу пзврсно скомбинованих разлога н објашњења, било је и карактеристично н значајно. После преврата пловдивског могло је врло брзо битп утврђено, оно што је у напред, према свима приликама н према ранијим искуствима, требало знати п очекпвати: да Турска неће на свој ризик пнтервенпсатп оружаном руком радн новраћања уговорнога стања у Псточној Румелпји, и да су Велике Силе, потииснпце Берлпнског Уговора, руковођене интереспма и циљевима толпко супротним, да није нн мислити на њихов споразум и на какву било њихову заједничку акцију црема Бугарској. Као и ириликом последње велике источне кризе н сада су према пловдивском преврату стајале у првом реду, као непосредно интересоване догађајима на балканском полуострву, Руснја, Енглеска и Аустро-Угарска. Русија је била незадовољна, управо озлојеђена држањем кнеза Александра. Жртве које је она поднела за ослобођење