Delo

БАЛТИ II СЛОВЕНИ У НЕМАЧКОЈ 189 Хришћанотву био врло јак, п ако слабљаше. Од поч. XIII в. почпњу „крсташкн“ походи Немачког Реда (Херман Балк), коме папа и цар обезбедише н посед освојеног земљишта, те жпво наста да мачем покрштава и епасава. Алп у тим походима не долажаху само ратнпци: за њима су пшле стотине хаџија, луталнца н гомиле Немаца — да населе отету н опустошену земљу. Борба је била врло дуга п врло крвава. Ритери су тражили ближу Палестину, напа већу пас-тву, гладан народ пусту земљу — свега се могло наћи у Прус-кој. Подижу се градови, војнпчки друмови и границе, земља се расељава, да се насели. Пруси примаху хрншћанство постепено: прво виши редовп. Похришћањеном племићу пруском нризнавало се илемство н посед. Непокорнима се одузимало све. Покрштени Прус био је прнвилегован: могао је наслеђивати н располагати имањем п уживатп га потпуно, могао је градити завештања, смео се женитп удовицом досељена Немца; ако је частан и храбар могли су га поплемпћити; смео је учити и радптн занате, ићн у сва места слободно. Год. 1260 подиже се великп народнн устанак, алн га Н. Ред утиша с помоћу н»ких верннх му кнежева прускнх, који се први похришћанише и нонемчнше. Осем овога било је још неколико неуспелих устанака. Год. 1288 покорена п покрштена сва Пруска: Конрад Тпрбершкн (уош ТМегћегц1) прође је с краја на крај палећп н робећи. Орден је ппак био н полптнчан: у језик не дираше. Год. 1808 издаде се закон од 80 чланова, по којима се на пр. Јевреји, чаробници, свештеннцп староверскп (\\ек1е1еРеп) не трпе у земљи; простп Пруси морају сваке недеље бити у црквп на служби п исповедати се, господа ннсу смела говорити с простацима нруски; одређено је колико је човек у којем реду могао иматп пива п т. д. Па ипак је Прусима било боље п под Н. Орденом него доцнцје под херцоштвом у XVI веку: не беше впше борбе за очување вере п језика, него за одржање, за побољшање. Тад се п реформоваше, па већ 1545 добнше н катнхизис на свом, пруском, језику; али га и убрзо пстпсну чпст немачки. Крајем XVII в. нестало је пруског језика сасвпм, а очувао се само у неколико књпжевних споменика. Као Вргасћргоће наводи Т. оченаш из ируског катихизиса од г. 1561. IIII Литавци. Литавска је данас подељена између Руспје п Немачке: у овој је отпрнлике 1 \о њена. Још у XVII в. била .је 13*