Delo

Д Е Л 0 19(1 област лптавског говора ограннчена овом линпјом: КениксбергСлоним (на Шарп, лево.ј прптоци Њеменовој, у Русији најјужнија тачка) —Рјешпца (на Евсту, десно.ј прптоци Дпниној) —Динабург, на нспупчен лук до Поланга на Балтику (међа Нем. н Руспје), па преко Курског Рата (бапра: Хећгип^) обалом до Кенпксберга. Сви су тп градови били онда у тој областп, п ако .је у њима владао пољски пли, у Пруској, немачки. Нарочито је источна гранпца била још ближе Березнни. Алп нп лптавскп патриоти не узимљу већ Дпнабург у лптавску сверу: „Тамо жпве Литавци, као н у Петрограду п Москви, досељенпА Нсториски догађајп последња два века сузили су област лнтавском говору. Руски део беше пзложен на југу превалама пољског језика, на истоку белоруског, на северу и западу немачког језнка. Данас већ не леже нп Динабург ни Гродно (на Њемену), ни Сувалки (нешто севернпје од Гродна, блнзу немачке границе) у граннцама литав. говорне области, а старп краљевскп град Вилна давно је веГ попољачен. Од већих градова само је Јховно опкољено чпстпм лптавскпм селима, а н у старом делу овога града нма једна лнтавска црква; али је п у њему становништво пољско: „Ннтелнгенцпја говори варшавскп само су сељаци сачувалп свој говор.“ Лптавскп се језик најбоље чува у селпма ван путова, нарочито гвозденпх. Осем гувернмана Ковно (Самогптија, Жемајта: језгро Литавштине у Русијн) ирппадају литав. говорној обласги н гранични деловп гувернмана Ннлне, Гродна, Сувалки п нешто од гуверн. Мпнска п Витепска. Литавско-руско-пол>ска мешавпна у говору постаје још шаренија због многих Немаца п Јевреја. Тако на пр. Нилпа пма међу 130.000 ст. 60.000 Јевреја, 1\овпо половппу тога (готово "'8 свега стан.), Гродно од 50.ооо ст. 40.000 Јевреја, а опп накрпају п мешају све .језпке ондашње. Немогућно .је премајезику п пребројати и поделпти становништво на народностп. Једном тек народу могли бп се прибројатн .једнно онн што говоре само један језпк(?), а таквих .је на пр. у окрузпма Вплнп п Сувалки врло мало. Најјаче се држп свог језнка сељак у Самогптији (Жемајти), који .је, као н по.вскн му брат, католпк, те .је у опознцијн према источно-правосл. чиновништву. Да лпт. језик онде није „старудпја, која се чува по ћплернма“ довољно ноказује 1500 литавскпх свештенпка с ону страну гранпце пруске, што у толико више пскаче, кад се узме на ум да ,је врло мало цркава. У северном делу Самогптнје има и псточно-