Delo

БЛЛТП II СЛОВЕНИ V НЕМАЧКО.Ј 201 ■од К, Рата, по јужној обали К. Затона, на псток до града КаКГаи (Лабјава) и по Ћилибарском Жалу, на запад до гр. Оегтаи. Кроз цео XV в. и доцније номнње се за прпморје блнзу Мемела како долазе Кури са севера п подпжу лаке,' прнвремене колибе рибарске, ирисвајајућп себи све што нађу. У пол. XVI в. јавља се за парохију РоЛткеп (на јуж. обали К, Затона) п Стегтап, да ондашњн рибари курски не долазе у цркву, ннтн нмају тумача за проповеди, да лутају, скпћу, нигде се дуго пе задржавају, краду „као вране“. Да је ту би.то Кура показују имена села (тговвкигеп, Шешкигеп, Кгаигкигеи. Хеикигеп. Одатле се помнцаху за ловом и до Данцпга (око 1648). У XVIII в. помиње ее туча Саркављана (с јужног краја К. Рата) с Бомелевићанима (близу Мемела) зато, што су први дизалп колибе на бомелсвитском атару, крали, отимали лов на мору. Свн који су о њима писали истичу то њихово чергарење. УЛП/.ке (Ветегкипцеп ићег сћ ћлПЛећипц иис! сћ цецеплЈи-ицеп /шЛапП с1е.ч К. НаШ, 1881) велн о њима: У доба погодно за риболов укрцају се Раћанн, нарочито Сарковљани, у лаке чамце своје са породпцама п домаћим животињама (псима, кокошима. прасадима), које н рибом хране; настане се ради лова на јегуље где. год на обали за дан два, терајућп тако све до Мемела, где лов пли иродаду нлп мењају за храну, на се врате кућама које су за то време чували старцп. Данас су Кури настањенп по К. Рату: у северној половини, до Нидна, као н у продужењу на копну све до гранпце, у маси; у Јзтжној половини у поједннце у неколико породица. Најсеверније нм место у Псточној Пруској јесте ХпптегзаН, Размештени су овако: ХЧтпиљаИ: има Лета (Кура) само 15 (5° о) алп пх 160 (57%) разуме и стари свој језик п служи се њиме у риболову. Иначе влада литавскп, али какоје Н. на друму, блнзу границе, у живу саобраћају, близу морског купатила (Ро1апцеп), под утнцајем чиновнпка и службеника, пограничних п у станици за спасавање: то је у неколико већ постао немачко место. Има школу са 60 ученпка, којима се предаје на немачком, као готово у целој Литавској. Десетак католика н Јевреја. остало све евангелистп. ХпптегхаП („нпкад спт“) зове се п ПптегзаП („увек сит“). 0 тој промени имена прича се ово. Кад се Фрндрих Вилхелм 111 враћао пз Русије, одсео је ту у једног поштара, који му рече да је увек сит, п замолио га да му према томе нроменп нме месту, што му је