Delo

2(111 Д Е Л 0 — Национално име Кура, Еста н Лнва врло рано поста географским. Ес-т означаваше сваког Естланђанина, данас пак само стално настањена човека финског порекла а естског језика у Лнфландији и Естландији. Лив означаваше Ливланђанпна, данас иак финског староседеоца сноменутих 14 села у Курландији. Куром беше сваки Курланђаннн. Носле понемчења свпју Кура остало је њихово име, те озаначаваше и њпх и чпсте Лете у Курландији. Прост Литавац, Жмунђанпн (пз Самогптпје. Жемајте) и данас зове северне летске суседе своје Киг82е1. школованн па Литавац зове нх Еа1\\ е1 (Лети), за које име први готово и не зна. Загонетка о Курима није још одгоненута. Оволико стоји: Старп Курн били су народ нешто летскп нешто фински, најближн Лнвима, а становаху у приморју курландском. Етнографско нме поста као народно име за Курланђане. Прускп Кури су Лети који станују на Курском Рату и у прн-. морју сев. од Мемела. У XV в. номињу се врло честа досељавања курландскнх рнбара на К. Рат н нриморје, али ће почеци томе битп раннјп. V XIII в. већ нде друм Ратом н чпни се да је поред местимице расејанпх колибица рибарскнх било п села. V XV в. спомпњу се готово сва данашња села на Рату. Народни говор зове се курскпм према литавском, на коме се служило у црквп. Још 1648 говоре нриморцп од Мемела до Данцпга летскн. Цркава је осем V Мемелу било и на К. Рату: КапуеМеп, Кпп/.ен, багкан (на јужиом крају К. Рата). Свакојако је курскн језик владао у поч. XVIII на целом Рату. Место литавског продро је носле, у црквп п саобраћају, немачки, данас пма само 4 цркве и с литавском службом поред немачке. (На овом м. говори Т. о Лудвнку Ресу, летском песнику нз Каг\\еи-а, 1776—1830. Он је једпнп пруски Кур, који се прочуо књижевним радом; пначе Кури не желе бпти нншта више него добри рпбари). — У XIII је веку курско станиште залазило дубље у Пст. Пруску: заузимало је од копна њеног околину Мемела, све норечје р. Данге (долазп са севера, утиче у курскн затон код Мемела) п десну п леву страну реке Мпнге (тече са севера кроз лптавску нпзпју, утиче у К. Затон према Хкк1еп-у, половини К. Рата). Захватало је дакле у Пруској 1 .! оног земљпшта на коме данас проценат лнтавског жпвља премаша 50, где се он најбоље држи. V Руспјп се шнрн даље на север н исток, држећн се у главном примор.ја. V Пруској су билп пзмешанп с Литавцнма. Би.то нхјеијужно