Delo

216 Д Е Л 0 Појам „написапг односи се још и на један трећи случај, који ое код нас врло често практикује, а то је кад неко, из трн до четири књиге на страном језику, извади понешто па састави једну целину и продаје под својим именом. Ово се већ нн но најобичнијој паметп не може назвати тековином и својнном пишчевом, јер овај у тој прилици ннје нпшта друго него преводилац. Народна Медицина у Срба Д-р Сретена Срећковића не може се подвести ни под прво ни под друго нн под треће „написање“. Она је скоро јединствена у свом роду са књижевног гледишта. У 39 штамианих листова Д-р Сретен прештампао је три дела: Живот Срба сељака, од М. Ђ. Милићевића, Обичне народне болести и како се лијече, 3072 рукописних листова што се налазе код Сриског Ученог Друнггва од Вука Врчевића, и Домаћп лијекар од Јукића. То је у главном Народна медицина Сретенова. II ко хоће да проучи и позна народну медицнну, томе не би пикад рекли да узме у руке брошуру Д-р Сретена, јер је она непотпуна, а што ,је најглавније — накарађена. У Милићевићу, Врчевићу и Јукнћу наћн ће сваки много више народне медпцине иего у Д-р Сретеновој Народној медицпни која, на сракоту, такво име носи. Било ,је и досад примера да се по које правплце из друге књиге узме, али су поштенп књижевници увек у напомени казалн одакле су (из ко.је књиге, главе и стране) узели; било је примера да понеко и украде какво нравилце па га нрода као своје, не спомињући одакле га је узео — али примера равна Сретеновом пема у нашој књижевности. Покрасти Милићевића и Јукића, похарати Врчевића, то се иикако друкчије пе може карактернсатн него као највећа књнжевна крађа овога доба. Још је црњи овај постунак зато што је покрађеп рад од људн који толико урадише за народне умотворпне! Зар бн то био стид, Д-ре Сретене, да сте рекли: узео сам толико листа од Мплићевића, толико од Јукпћа а толико од Врчевића из рукописа његовог? Јест, али тада ви не бп добили награде 200 форината, а и слава би потавнела. Али, као гато Д-р Сретен вели (у јучерашњој својој пз.јави) он ,је „систематизирао онај сурови материјал који је бпо у Милићевићу, Јукићу и Врчевићу онако разбацан и без „система“ наслаган“. Дакле, заслуга је г. пнсца у „систематнзпрању“? Ово .је заиста заслуга! Оно што је у Мплићевпћа на 158 страни код Сретена је на 30, што ,је код Врчевића на 9