Delo

ЈУНАК НЛШИХ ДАПА 215' Зар мисли г. Д-р Срећковић да је Вук Врчевпћ оних петнаест табака рукописа, што леже код Српског Ученог Друштва., оа дан-два скупио? Трчати из Ерцеговине у Босну, из Босне у Приморје, нз Приморја у Дрну Гору, то баш ни мало није путовање ћефа ради. Истину рећп ја се чудим: како је наше Учено Друштво допустило да се још нештампани рукопис Обичне народне болести и како се лијече од Вука Врчевића штампа под насловом: Народна медицина у Срба, од Д-р Сретена Срећковића ? Засад нећу ићи дал>е, но ћу само, колико ми се допушта, да упоредим „изворе“ г. Д-р Сретена са текстом правих извора. Него пре но шго то учиним, дужност ми је читаоце учинитп пажљивим на двоје: прво, на извртање самог смисла у народнпм умотворинама и друго: детнњско мењање пзраза. Тако, у оригиналу ћете наћи: „од неба до земље“, а Д-р Сретен је то изменио и казао „од земље до неба“; или, у оригиналу стоји: „трипут да се новторн“, а код Д-р Сретена: трипут да се понови....“ Сад да приступимо делу....“ II ту ночиње упоређење које је потпуно иснало на штету докгорову. Ту је доказао упоредним текстом позајмице и његовог дела да је Сретен не само прештампао него и нагрдио и изврнуо чланке у толико, у колико није то све умео казати онако како су скупљачи тих умотворина казали. II онда овако резонује: „Мислимо да смо начисто с појмом „написати.“ Књигу написати значи: идеје, којесеумозгу човечјем стварају, ставити на хартпју, заданути их душом и ожпвети. Таква жива чеда су створ свога створитеља и он има право да их својим зове. То је тековина која се дуго, дуго тече; она се ниуколико не разликује од материјалне имовине. Сваки књижевник има своју тековину. Неки је стече оригиналношћу својих мисли, неки опет муком и трудом купећи оно што се од најстаријих времена находи у народу. II једни и други имају на ту сврју душевну тековину онолико нсто права као и на материјално имање. Онај први провео је ваљда 10—15 година радећи на једној мисли; други је можда цео век провео док је сабрао две-три књиге народних умотворина. (Нека нам за пример послужи Вук и други који се баве прибирањем народних умотворина).