Delo

220 Д Е Л 0 бије, а нарочито одредбе о унутрашњој унрави и данку. „Не кријем од Ваше Светлости нерасположење и изненађење, велп Чичагов, које је изазвало Ваше писмо, због неочекиваног промењеног мишљења и дубоког одрицања, које је настало после осам месецн. Далеко сам од тога да то припишем Вашој Светлости, чији су осећаји добро прионули за прво и срећно измирење између две царевине. Лако је појмити да мн је немогуће пристати на ово одустајање тим пре, што је одређени рок за ратификацију истекао. Нећу излагати узроке, због којих не могу пристати...“ Италиски је, да би ускорио потпуно васпостављање мирних однос-а између две државе, што је желео и сам Император, морао хитати у Цариград не чекајућп потврду уговора. Алије његова задаћа отежана: 1) неочекиваним фактом што Порта не хтеде потврдити у потиуности уговор; 2) што беху неоправдане наде, које полагаше Русија на јаку помоћ енглеског новереника на Порти, Листона и 3) што Италиски не имађаше јаван характер. Па ипак се Италиски постара на првом свом састанку са ренс-ефендијом (30 јуна) да припреми земљиште за наложене му преговоре. У свом говору Италискн је истакао да га је његов Господар, желећи новратак добрих узајамних односа послао у Цариград, не чекајући потврду уговора, да је он добпо сад акредитовано писмо и пуномоћије да може радити на повратку приснога прпјатељства, алн на жалост да је сазнао за неочекпвану одлуку Порте: да жели потврдити уговор делимично, то јест пскључујући одредбе о азиској граници и о Србији. За тим је истакао бојазан да се неће доћи до мира, тим пре, што је Порта нмала времена још у току преговора да учини своје наномене. Он је радпо по упуствима Чичаговљевим, која су имала главну основу у томе да се Порта убеди како пропаст Турске улази баш у планове Наполеонове, а напротив опстанак и целина Турске јесте један од стварних интереса Русије. С тога се не сумња да ће султан пристати да ступи у савез с Русијом, тим пре што овоме савезу приступају Енглеска и Шведска. Реисефендија лепо је саслушао цео говор Италискога и на то му одговорио да и султан жели пријатељство с Русијом, јер, и не гледајући на сјајне предлоге Наполеонове, он је иристао да се закључп мир; али је султану јако стало до тога да сачува своје националне, политичке н верске интересе, а ови су интереси нарушени пројектованим чланцима о Србији и о реци Фазп