Delo

ОДНОСИ РУСНЈЕ ПРЕМА СРБИЈИ 221 (азиска граница). При том напоменуто је да је ове последње чланке уговора (о Србији и азијској граиици) примио самовољно велики везир без одобрења султанова. Осим тога истакао је: да се персиски шах обратио енглеском посланику Канингу, како је Порта својим уговором мира с Русијом жртвовала интересе Персије, и да је енглески посланпк већ чинио представку Порти. Исто тако истакао је реис-ефендија да су и Грузијанци незадовољни владом Руском и да су послали посланике и моле да их не оставља под Русијом. Најпосле изразио је наду да тако незнатне ствари неће сметати, да се мир закључи. 0 свему овоме известио је (б јула 1812) Италиски Чичагова, пошто се састао два пута с енглеским послаником, Листоном. Овај је на Петровдан имао састанак с реис-ефендијом и истакао му бојазан да ће отежавања, која чини Порта, омести уговор мира. На то му је одговорио реис-ефендија: да та спорост долази отуда што Порта жели да се закљући мир стваран и трајан а не привремен. Међу тим захтеви Русије откривају жеље крајње замисли против Порте, као нпр. захтевн да су слободни војнп транспорти у унутрашњост Кавказа и захтеви који се тичу Србије. Овај последњи захтев, — напоменуо је реисефендија, иде непосредно независности Срба п постепеном стварању многих малих државица на земљишту европске Турске империје. Како овај део турске државе има знатан број хришћана, који исповедају исту веру, коју и руски народ, то ће €е ови Портини поданици постарати да се користе опасним нримером Срба. Пре свега они ће тражити да им се, за њихову покорност и верност Порти, даду иста права, која су добили и Срби место казне за њихову буну; а осим тога они ће тражити све више п више користећи се згодним околностима. Просто Порта предвиђа опасност ако попусти у овоме, и, као свака држава стара се да избегне ту опасност. Много се више заузимао од Листона шведски посланик за обе с-порне тачке у уговору, али такође без успеха. Међу тим сам Чичагов почетком јула 1812 спреми опшпрно писмо дворском саветнику Недоби у Београд, у коме му налаже да објасни Србима за што Русија није могла обезбедити бољи положај Србпје. „Њих ће, вели се у писму, нема сумње јако огорчити услов о увођењу турске војске у српска утврђења, алп овај услов мучно да ће се испунити. Русија предлаже Турској са-