Delo

Д Е Л 0 222 вез под условом да учествују њени хришћански поданнцп у рату, који води Русија. Ако Порта примп ове услове, то ће Србн сачувати своје оружје а суделујући у војни они ће добити право на випш степен народнога поноса. Ако се пак Порта повуче за инспирацијама француским, то ће самим тим уговор мира битн уништен и Русија ће ступити у савез са Србима. У осталом при сваком случају потребна је обазривост и стрпљење“. Италиски је и даље настојавао да изради потврду од странеПорте и за оне две спорне тачке уговора, али као што се внди из његова писма Чичагову од 14 26 јула 1812 год., Порта је и сувише бпла неповерљива према Русији кад год.је била реч о Србији и Нлашкој. У томе је јако помаже нпводошавши посланик француски Андреоси (Апбгеокб!), којије, чим је дошао, употребио све да омете мир између Порте и Руснје. Турскп мннпстри непрестано говоре енглеском и шведском иосланику о неповерењу Порте ирема даљим намерама Русије, а овп опет говоре Италиском да је потребно што пре умирење с Портом. Док се овако отезало с потпуном ратификацнјом мпра у Цариграду, дотле су се већ измениле прплпке н у Руси.ји и на Дунаву. Чичагову је наређено да дунавску војску поведе у Руспју, а још 3 јула он .је јавио Пталиском да је Наполеон прешао са Французима Њемен; а већ 2 августа Чнчагов је издао проглас како војска руска оставља Влашку. Баш у ово време, свакако13 авг. ирепоручио је Пталискоме ерпске носланике, које јеКарађорђе послао и молио га да им помогне у преговорима са Портом. Та препорука гласи: „Ово писмо донеће Вам српски иосланицп, којп се радп извршења уговора обраћају отманском мпнпстарству да уреде оне односе, који се тичу унутрашњег уређења њнхове земље. Њихова ме је управа молила да их што боље нрепоручпм Вашој Узвишености, да би им помоглн у тешким пословима, који су им поверенп. Ми им дугујемо ову иомоћ п заштиту, јер су .је заслужили оданошћу, коју су показали у свако време према Русији; они на ово нмају највеће право данас, кад су онн онако правилно схватили оне неодољиве прилике, које су нас нагнале да их вратимо под власт отманску; заслужнлн су то н за оно поверење, које имају у нама и у часу, кад нх мн остављамо. Дакле ја Вас молим, госнодине, да се постарате с највећом брижљивошћу око ннтереса овога јуначког народа,