Delo

224 Д Е Л 0 преговоре радп утврђења наше еудбе, што је јако дирнуло мене и народ видећи себе поред свих обећања даних од стране Русије, остављене, носле деветогодшпњих напора и борбе за веру и слободу, једино Провиђењу Божјем. При данашњим приликама и положају народа, према даним упуствима од поштованога господина адмирала, шиљем народне посланике светлој Порти полажући тврду наду на Вас, милостиви Господару, пошто сам извешћен да је закључно решење о срећи нашој дато Вашем Високопревасходству, те Вас најпокорније молим да наше посланике узмете у заштиту, и не одрекнете порадити код султана да се у дело приведе опстанак и срећа народа, који је безмерном оданошћу успео да стече заштнту Господара свију Руса. За велику милост ја и народ осећамо велику захвалност високом Заштитнику нашем а према Вама гајићемо вечно признање и славићемо име Ваше као внновника среће наше. „С истинитим високопоштовањем и преданошћу имам част назватн се Вагаега Високопревасхотства, милостивога Господара најпокорнпји слуга. 24 јула 1812 годнне у Београду Врховнн Срискога Народа Вожд Ђорђе Петровић“ Поред францускога иосланнка Андреосија сметала је Русију у њеном заузимању за Србију и Аустрија, јер је Метерник доказивао Порти да се Аустрија свагда бринула о интересима Порте, а то је доказала и последњим уговором савеза с Француском, где је унесена и тачка о неприкосповености турске државе. Исто тако вели се у писму Италискога грофу Румјанцову (од 8 септембра), да је Метерник јавио Србима да ће за најмањп њихов непријатељски покрет према Илнрцји неминовно изазвати Аустрију да њена војска уђе у Србију. Српски посланици отпутовали су из Цариграда 14 октобра. Они су одустали да ступе у преговоре с Портом, објашњујући тај свој поступак тиме, што нису опуномоћени од српског народа да ступе у преговоре већ само да сазнаду намере Портине према Србији. С тога и извештава Италиски Чичагова (18 октобра): да га је јако задивило писмо Црнога Ђорђа. Пзјава депутата н жалба, која се налази у овом писму не одговарају