Delo

ОДНОСИ РУСИЈЕ ПРЕМ \ СРБИЈИ 225 мишљењу, које је створио себи Италиски о положају српских послова. Ова га је нрилика довела у незгодан положај те не зна како да се понаша ни према депутатима ни према Порти. „Истина, мени су биле познате инструкције“, вели даље Пталиски пишућп Чичагову, „које је Ваше Превасход. дало калешком саветнику Недоби, када му је било поручено да саопшти Србима о закључку мира и тачке, која се њих тиче, али на жалост овај чиновник није ме ни једном речју обавестио о своме раду како је испунио ову поруку.‘а Чим је Порта сазнала за изјаву посланика да нису опуномоћени ступити с њом у преговоре,1 2 она је нашла да .је за њу боље да се ови преговори не воде у престоници, те је поручила Челеби-Мустафа-ефендији, који је послан у Софију да тамо води ове преговоре. Српека ствар остала је и даље онако, како је стајала 18 октобра. Ма да је Пталиски тражио нзвешће од Недобе о његовом раду у Србији. Он га не посла ни до 21 новембра, као што то тврди н писмо Италискога Чичагову од истога дана. Недоба не даде ни гласа о себи на сва тражења Италискога све до пред крај 1812 годнне, ма даје то тражење Италиски неколико пута поновио. Међу тим Порта је почела истицати жељу да се Русија не меша у њене односе са Србима. Осим тога она питаше зашто се још бави Недоба у Србији. Ренс ефендија отворено истаче 18 декембра да се на Порти не жели никакав стран утицај у њене преговоре са Србима. Из овога рапорта Пталискога Румјанцову узећемо само .један део. Чим се састао реис-ефендија с Италиским 18 30 декембра отпочео је: „Порта је извештена да се још у Београду налази некакав руски официр, који се зове Недоба, а издаје се за некаква конзула. Он не може тамо остати, јер његов опстанак може учинити да се подржавају пнтриге међу Србима и штетан је. С тога ме моли у име Порте да тај официр остави Београд. 1 Не само овде већ на впше места Недоба .је радио на своју руку н о томе нпкад п ником није давао рачуна. 2 Овде треба напоменутп да ово поеланпци нису учинпли на сво.ју руку већ им је то наредпо Карађорђе. Да Карађорђе учпни овако саветовао му је пзаслаппк главног војводе Чпчагова. Марко Ивелпћ. као што је то већ иоменуто у предходном чланку (впдп „Делои свеска за јун стр. 80), где се рекло да Срби што дуже одуговлаче с нреговорпма. Да лп је то Пвелпћ учинпо по налогу Чичагова плп сам на. евоју руку, по прпродп своје „слаткорекоетпД то на сигурно не могу сад рећп. Наи. ипсца.