Delo

ОДНОСИ РУСИЈЕ ПРЕМА СРБНЈП 227 закључен, и пошто, како изгледа, српско питање треба уредити, налази за потребно (чак мисли дамује и дужност) да отпочне односе са Србима и да у томе изађе Порти на сусрет.“ Турска овоме није могла поклонити вере, чак јо.ј је било н непријатно, јер је подозревала од сваких страних уплетања у српско питање. Исто тако није могла веровати нн у искрен савез између Француске и Русије, тнм пре што баш у ово време дође у Беч руски пуномоћник Волконски у пратњи едглеског секретара у британском посланству у Петрограду — лорда Валпоља. Српски посланнци вратнвши се из Цариграда стигли су у Србију друге половине месеца новембра и известили Вожда и Управни Савет шта Порта тражи. Кад су посланици известили Карађорђа о захтевима Порте тада дођу у Тополу ирота Матија Ненадовић, кнез Сима Марковић и Младен Миловановић. Поведу собом и једнога од оних посланика, што су ишли у Цариград. Ту, у Тополи, првих дана друге половине месеца декембра саветовали су се шта да раде. Изгледа да је резултат њиховога договарања састојао у овоме: Прво, шта треба да отночну са Челеби-ефендијом, којпјеуНпш дошао као Портин комесар да води преговоре са Србима. Друго, да се пошље посланик самом руском цару да моли за помоћ и заштиту. Ова друга одлука јасно се види из писма, које је писао Карађорђе из Тополе калешком саветнику Недобн 17 декембра 1812 године. (Број Деловодног Карађорђевог Протокола 1033): „Часг имам извести Вас, да су се нашн носланици вратили с Иорте без икакве наде. Ствари наше нису свршене како смо желели, а то не смемо објавити народу бојећп се да се не узнемири и не клоне. Турци неотступно траже од нас да им предамо утврђења, градове и паланке. Осим тога, што до сада нигда није било, док смо год били под њиховим јармом, траже да предамо н оружје и да се са свим подвргнемо под њихов јарам, да се, према томе, предамо обезоружани на жртву оном насиљу и злу, које они од вајкада гаје према нашем народу. Заиста ми се тако иредати не можемо и бојнмо се; а познато нам је да се непријатељ силно спрема на нас са свију страна. ■У таквим приликама једину наду на наше спасење полажемо