Delo

228 Д Е Л 0 на Бога и његова помазанпка Александра. Невидећи другог пута ми смо принуђени опремпти нашега посланика самом Његовом Императорском Величанству, да препоручимо народ Његовој Милости и молити за спасење. За тај посао због даљнне руске војске и опасности на путу, ми немамо погоднијег од архимандрита и каваљера Спиридона Филиповића. Њега смо намерни с молбом нашом послати главном заповедннку, господину адмиралу Чичагову, а одатле Његовом Пмператорском Величанству. С тога Вас најпокорнпје молимо, ако одобравате нашу намеру, то немојте одбити да нас иоучите и дате упутства господину архимандриту, како би се ова наша ствар свршила по жељп народа. Очекујући на ово што пре Ваш одговор остајем са истиним поштовањем н преданошћу н т. д.“ Изгледа да су се поменути саветннци (прота Матпја, кнез Сима и Младен) вратили одмах у Београд, да се састала седница Управног Савета п да су се ту такође саветовали о одлукама донесеним у Тополи. Пало је, као што се види из ниже наведеног писма Недобина, и предлога да се обрате за заштиту Немцима или Французима. То су предлагали Срби из Аустрпје, који су заседавали у Савету. Раиорт Недобпн, ноднесеп Италиском 21. декембра заједно с преводом горе поменутог писма Вождова, гласп: „Пз каиије мојега рапорта адмнралу Чичагову п нревода нисма Вождова, упућеног мени, што нрилажем иод 7. Ваше Превасходство нека мзволи видети ток послова с Турцима. Пз писма, које је Вожд писао ових дана Челеби ефендији може се закључитн да можда н неће бити преговора између њих и Турака, јер је тамо отсечно речено, по речима Саветника, да они пристају бити поданици султанови, пристају и да данак плате и да се станује у Београду један чпновник портин са педесет Турака. Али што се тиче предаје утврђења, оружја п другога, на то не могу пристати ни под којим условима.“ „Онп Србн, који су из Аустрије, а заседавају овде у Савету (овде се мисли на Пвана Југовића, Миљка Радонића и Мијаила Грујовића) већ су јавно иочели радити п саветовати Србима да потраже заштиту од Немаца или Француза. Ово сам дознао с поуздане стране“. Карађорђе и Управни Савет пошљу архимандрита Филиповића цару руском о Божићу 1812 г., а за тим одмах сазову скупштину у Крагујевап за мали Божић (1 јануар 1813). Ту од-