Delo

пловдивекп преврат 15 субординишући своје држање према бугарском уједињењу, питању да ли ће се и шта ће се дати Србији, те да њени интересн не буду оштећенп. Нема сумње да Аустро-Угарској за такво држање и за такво схватање сврјнх интереса није недостајало озбиљних разлога. Србнја је била пре свега клијенат, и то јединн клијенат аустро-угарскн међу балканским државама. Између Србије и Аустро-Угарске стајале су најинтнмнпје везе, које су носиле такав карактер, да бп свака тековина Србијина значила у исто време н утврђивање престижа п прошнрење сфере утнцаја аустро-угарског на Балкану. Али ипак за то, кад се на уму имају и други интереси, које је аустро-угарска политика у тој прнлици имала да штити, и други циљеви, који су њену акцију имали да одређују, мора ее признати, да је Аустро-Угарска учпнила тада за Србију не само све што је дужна била него н све што јој је могуће било учиннти, да је у том погледу ншла до крајњих граница, које су јој допуштали њенн властитп државнп ннтересн. Пптање о накнади Србији она је упорно држала отворено до последњег тренутка, докле је то у оппгге могуће бнло. Што пак резултати њеног заузимања нису бнлн нпкакви, томе је узрок с једне с-тране њена недовољна снага да сама. без ичије помоћи, изнуди своме становишту концесије у концерту великпх сила, а с друге стране у неумешностн и пометености наше рођене политике н пре п после пловдивскога преврата. Даље од свега онога што је већ била учинила, АустроУгарска се није смела залагати за нас а компромитовати се према Русијп, кад није за собом имала Немачку. II у дванајестом часу, кад .је Аустро-Угарска већ дала била за нас* с-ве што је могла п с-мела датн, велики реалиста из Берлина, који ннје знао ни за какве сентименталне с-крупуле, задржао је своју савезницу, да даљим заузимањем за ннтересе Србијине не напустн своје рођене ннтересе и са њнма заједно еавезничке немачке ннтересе. Пре свега кнезу је Бизмарку озбиљно било до тога да се мир у Европи одржи, јер.је мир био прва погодба за консолидовање п експлоатнеање ранијнх немачких успеха на дипломатским п на бојним пољима. А после тога енглески програм је у пуно.ј мерп давао задовољења и немачким п аустро-угарским интереспма. II шта је онда могло бити мудрнје, него лп свестн борбу отворену пловднвским превратом у гранпце днпло-