Delo

230 Д Е Л 0 10. Данак одсеком да дајемо онолико, колико турскп Девлет запште и колико уговоримо. Овај данак да купе наши кнезови по народу а не Турци. П. Српски Врховни Вожд, Управни Савет и Суд земаљски да суде Србима, а онај царски везнр да заповеда и судн Турцнма који у гарнизону буду. 12. Трговина свака да иде, н што год од ове трговнне пропадне, чије је било, докле српске страже стоје српско правитељство да платп.1 Крајем јануара 1813 г. српеки посланипи стигли су у Нпш и предалн ове услове Челебп ефендији п Али паши нишком. Ови су обећали поднети их цару, па било да цар пристане на њих или не они ће датн одговор посланицима онакав, како им се јавн из Цариграда. Дан-два после овога турски пуномоћници почну говорити српским посланицима: „Кад вн захтевате да се нико у вашу земљу не меша; да градовп, шанчеви, топовп и оружје буду у вашпм рукама н да буде ваш Вожд управитељ Србима, то се зове у царству краљевство, а то није нигде било. Али кад ви тако захтевате, нека се ваш Карађорђе иотурчн п сва Србнја, н нека буде цару у помоћ како и Босна: тако може бити везир над тим пашалуком. А што је Босни, што се пстурчила? Нећете ли тако, то захтевамо: 1. Цар опрашта народу све прошле погрешке и захтева: 2. Да буде раја, како што је пре била. 3. Сви новоподигнути шанчеви да се норавне. 4. Сви топовн у градове да се поставе иа своја места, где су и били. б. Ситњ* оружје све Србија да преда Турцима, исто тако хатове и рахтове. 6. Онет они исти Турци да се населе, који су п били по Србији, у градове и паланке п колико к тому мп хоћемо војске поставити у оне (градове). 7. Села н што је год било турско: домови, њиве, баште, виногради, воденпце п друго, опет да буде њихово, како што је и бнло. А ако би од овога што било изгорело или покварено да се мора поправитн. 8. Срби да буду раја турска као што су и били, а власт 1 Ови услови за мпр штампани су у Гласнику Друштва Србске Словесности. Књ. IV стр. 156—158.