Delo

ОДНОСИ РУСИЈЕ ПРЕМА СРБНЈИ 229 реде друге посланике, који ће ићи у Ниш да преговарају с Челеби ефендијом и Али пашом нишким. Ови нови посланици (Живко Шљивић, киез пожаревачки, Илија Барјактаровић. војвода параћински и Гаврила Николајевића, секретара Савета) поднели су од стране Срба ове услове! 1. Границе (Србије) да остану, докле страже стоје и у ово парче земље нико нам да се не меша. 2. Велики султан н светли Девлет да признаду Карађорђа за Врховног ерпског Вожда и да га потврде својим царским писмом и печатом за српског бега. 3. Велики султан такође да призна Управни Српски Савет и Велики Суд а Девлет да их потврди својим ферманом. Вожд и судови земљом да управља.ју и да се владају по царској вољи. 4. Обећавамо се светлом Девлету бити верни и прави поданпцп. 5. Једнога царског човека, пашу или везира, примићемо међу нас у Београд са толико Турака, колпко уговоримо и колнко за потребно нађемо као знак да је ово царска земља и да смо верни поданици цару. 6. Обећавамо светлом Девлету од овога парчета земље данак одсеком давати за све, а приходн у земљи да буду народни, и обећавамо овај данак, колико се погодимо. тако потпуно издавати (или самом Девлету или коме Девлет заповедп да се нздаје) да нигда пара не фали. 7. Обећавамо светлом Девлету у време војне давати војну помоћ против свакога који буде војевао против светлог Девлета. Даваћемо онолику помоћ, колику уговоримо, а нашем цару бићемо вернп у рату. 8. Обећавамо да ћемо царске градове одржавати п чуватп као сво.је очи и најбоље царско добро; а ако их не би могли сами против какви царских непријатеља бранити, то ћемо нскати помоћ од светлога Девлета, да би их могли сачуватн. Трошак око војске и оправке градова да буде царски или наш. 9. Стари Турци, који су међу нама ио градовима у Србији живелп и који су се с нама завадили па повод овој револуцији, то принуђени били изићи, да се међу нас не насељавају, већ с пашом или везиром онолико јабанскпх Турака да дође, колико уговоримо а не старн.