Delo

ПОРОДИЦА ПОЛАЊЕЦКИХ РОМАН ХЕНРИКА СЈЕНКИЈЕВИЋА У 3 КЊИГЕ II Г Е В 0 Д С П 0 Љ С К 0 Г А ПРВА КЊИГА (НАСТАВАК) V Сутра дан. по доручку код Бигјела, оде Полањецки у означено време к Машку. Видело се да се на њега чека, јер је у кабинету био удешен прибор за црну каву, п чашнце за лпкере. Али Машко не изађе одмах, јер је, како слуга рече, дошла била нека госпођа. П одиста кроз врата је допирао његов глас пнеки женски. Полањецки стаде разгледати Машкове претке, којих је неколико слика висило на зиду, а о чијој су аутентичностп доста сумњали пријатељп младога адвоката. Одиста неки разроки прелат у митри даде повода сумњн Букацкога, али то Машка нпје омело. Машко је хтео да натури своју идеју о својим претцнма, своју генпјалност у пословима, јер је знао да ће се у овом друштву, у којем он живи, људи мало посмехнути, али нико неће имати толико смелости да јавно изађе протпву тих претензија. Будући сам претерано енергичан и безобзиран, а уз то веома нодобан за рад, он је решио да се на тај начин издигне у друштву. Онп, који га нису волели, називали су га безобразнпм, и он је то одиста био, али баш намерно. Пореклом из породпце, која мучно да је н била племићска, он се понашао према љидима несумњпве старпне тако, као да му Дело књ. 24. 16