Delo

Д Е Л 0 $26 је лоза далеко познатија, а према несумњиво богатим нонашао се тако, као да их имањем надмашује; и то му је испадало за руком, и ова тактика је чинила своје. Пазио се само толнко да не испадне сасвим смешан; али је границе својнх поступака размакао доста на широко. Најзад је постигао оно за чим је жудио: био је свуда приман, и отвориоје себп велики кредит. Неки су му од тих послова давали доста знатне користи, али он није гомилао новац. Сматрао је да још нпје тому време и да мора још много улагатн у будућност, хотећи да му она плати тако, како он од ње очекује. Новце није расипао н разбацивао неумерено, јер је држао да се на тај начин увлаче у друштво „уљези“; али где је било потребно показивао се, по сопственим му изразима „солидно васпитаним.“ Тако је он сматран као човек врло гладак у пословима и необично тачан. Његова је тачност у истини била заснована на кредиту, али га је н одржавала на висини, са које је могао да отвори нове послове. Није ни пред чим ннкад стукнуо. Осим одважности и потпуне жустрине имао је он веру још и у своју срећу. Успеси су га још јаче утврдили у тој вери. Није знао до душе ни сам шта и колико има, али је чннио великн промет са новцима, те су га сви сматрали као врло богата човека. Други подстицај у његову животу био је нре самољубље него лакомост. До душе хтео је да се обогати, али му је пре свега стало било да важи као великп господин. То је хтео исиољити својим изгледом и не мало је био охол са своје ружноће, изгледала му је некако аристократском. Одистаје бнло нечега, ако не необичнога, а оно бар непрпроднога у његовим дебелим уснама, широким ноздрвама п црвеним капцима очним. У њима је била очигледна сила и бруталност какову понекад показују Енглези, а овај му је израз појачавала још н та околност што је због цвикера, морао високо држати главу, а кад би рашчешљавао отворену обрадину дизао је ову још внше. Иолањецки га у почетку нцје никако трпео, па је то чак слабо и крио; доцније сена њега навикао, јер се и Машко понашао према њему друкчије него према другима, можда што је осећао у себи шта овај вреди, а можда и због тога што би поступање као са неке висине према тако кочоперну човеку могло изазватп брзу расправу, која би у најмању руку била иепрпјатна. Најзад долазећи често у додир један с другим ова су се два човека привикнвали на слабости један другога, н сада, на