Delo

ПОРОДИЦА ПОЛАЊЕЦКИХ 337, прилику, кад је Машко отправио ону госпођу н ушао у кабинет, скинуо се лако са своје уобичајене висине, поздрави се с Полањецким, поче говорити као обичан смртни, а не као велики господин, као Енглез. — С женама! С женама! С’еб1: Ншјопгз нпе шег а боп\ Пласирао сам им капитал, плаћам им најуредније камату. Та бар ће једанпут недељно доћи да пита: да ли није било гдегод земљотреса. — Па, шта је с оним? — упита Полањецки. — Прво се напиј каве. Он потпали шпирит под машином, па рече: — С тобом бар нећу имати много ценкања. Хипотеку сам разгледао. Новац није лако добити; али га не ваља сматрати ни као изгубљен. Разуме се да има трошкова око тражње, те иут, те ово, те оно, због чега ти и не могу дати онолико колико ти тражиш, али ћу ти дати две трећине од исте и исплатићу ти у три рате у року од једне године. — Зарекао сам се да га се отарасим сасвим пошто пото, те п пристајем. Кад ће се платити прва рата. — Од данас за три месеца. — Онда ћу оставити пуномоћство Бигјелу на случај да одем куда. — Хоћеш ли сад у Рајхенхал? — Вероватно. — Ко зна да ли ти Букацки одиста није дао оним неку идеју? — Сваки има своју. На пример, ти? Чега ради тн кунујеш Кремјењ. Ту је прво и прво врло мали посао за тебе. — Куд јуне туд и уже. Али ћу према теби битн отвореним. Ти знаш да се ни мој положај ни мој креднт не тичу другог кога, али ће они бити јачи кад будем имао парче земље, и то тако нешто повеће. У своје време сам ми је Плавицки говорио да хоће да прода Кремјењ. Онда замишљам да је сада тим пре готов, и да ће могуће бити добити га и нешто јевтиније, некако на отплату, за нешто мало готовине и нешто геп1е \ча^еге. Видећу већ. Доцније, кад га мало оправим, као коња за сајам, моћпћу га продати, а дотле ћу бити поседник, до чега ми је, еп1ге иоиз, веома много стало. Палањецки је слушао с великом досадом речи Машкове, ла ће му рећи: 16*