Delo

20 Д Е Л 0 дивски иреврат изненађује Србпју! Пловдпвскн преврат затнчеСрбију без политичког циља н директиве, у недоумици пгга да иочне н на коју страну да се окрене! Пловдпвскн преврат затиче Србију крвно завађену са вековном заштитницом Јужннх Словена п свих балканских хришћана, тако да у Руепје она не може тражити у том судбоносном тренутку не само пријатељства и помоћи, него нп оних обзира које налажу најосновнпји појмови правичности. Пловдивскп преврат најзад, са свпм својим последицама, које тако дубоко засецају у животне пнтересе Србијине, стојп изван одредаба сриско-аустро-угарске тајне конвенције, те једине карте коју .је Србија још себи резервнсала била за своју спољашњу иолитику п ради које .је она, без потребе, из обести, напустила бпла сва своја стара при.јателд-тва, сагорела све резервне мостове на које .је негда у тешким данпма могла, као што је искуство показало, поуздано да рачуна. II кад .је преврат пловдпвскп већ затекао бпо Србнју у таквом стан.у, тако иолитички неспремиу, ип тада још Србцја пнје умела да се освести н да се одлучн, да нађе себп директиву и изабере свој цнљ. Пма у политнчком жпвоту држава тренутака, када се мора ризпковати. Такав је тренутак несумњпво био за Србпју онај у ком се деспо пловдивски преврат. Потреба Србијина да ризпкује, да угазп па шта Б<>г да, бпла је толико у природи стварп, толпко прпнудна п неодољива, да се Србија на крају крајева морала п одлучитп на ризнковање. Али та одлука дошла је тако одоцњено, тако у невреме, посме толиких устезан.а, лутања, нових погрешака, пропушгенпх прплика, кад јој се р.ећ нико внше ннје надао — да су за њу бпле нзгубл.ене и све снмпатцје п свн нзгледп па успех. Ако се већ хтело баш н ратовати са Бугарском, н тај .је рат, ма шта ко <> њему мпслио, требало отпочетп одмах, чимје мобнлпзација српске војске била извршена, не тражећи за њ сићушна повода п претекста, већ пзлазећн на среду са нравнм разлогом, да Србија мора, да њој то њени жпвотип ннтереси палажу, илн гражити себи од Бугарске накнаду за бугарско уједињење пли спречити извршење тога уједињења. Што се пак мене тпче, ја .једнако п дапас остајем прп мпшљењу, да је за Србију једини пут био, на коме .је она у пркос својој ранијој небризи п својим ранцјпм погрешка.ма, могла .још наћи п части н корнсти: отваран.е македонскога пптан.а. На тај начин још једнно она .је могла принудпти н Турску п